حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا الْخَيْطُ الأَبْيَضُ مِنَ الْخَيْطِ الأَسْوَدِ أَهُمَا الْخَيْطَانِ قَالَ " إِنَّكَ لَعَرِيضُ الْقَفَا إِنْ أَبْصَرْتَ الْخَيْطَيْنِ ". ثُمَّ قَالَ " لاَ بَلْ هُوَ سَوَادُ اللَّيْلِ وَبَيَاضُ النَّهَارِ ".
Қутайба ибн Саид бизга айтди, Жарир бизға айтди, у Мутаррифдан, у Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотим розияллаҳу анҳудан: У айтди: Мен дедим: «Эй Расулуллаҳ, оқ ип қора ипдан (ажралиши) нима? Улар икки ип(чизиқ)ми?» У деди: «Сенинг энсанг жуда кенг экан, агар (ҳақиқий) икки ипни кўрган бўлсанг.» Кейин деди: «Йўқ, балки у туннинг қоралиги ва кундузнинг оқлигидир.»