حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَرَّقَ نَخْلَ بَنِي النَّضِيرِ وَقَطَعَ، وَهْىَ الْبُوَيْرَةُ، فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى {مَا قَطَعْتُمْ مِنْ لِينَةٍ أَوْ تَرَكْتُمُوهَا قَائِمَةً عَلَى أُصُولِهَا فَبِإِذْنِ اللَّهِ وَلِيُخْزِيَ الْفَاسِقِينَ}
Қутайба, Лайсдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (розияллаҳу анҳумо) ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Бану Назирнинг хурмозорини ёқиб, (дарахтларини) кесдилар — бу Бувайрадир. Шунда Аллаҳ таоло «Сизлар (душманнинг) қайси бир хурмо дарахтини кессангиз ёки уни илдизлари устида тик қолдирсангиз — бу Аллаҳнинг изни билан ва фосиқларни хор қилиши учундир» (оятини) нозил қилди.