حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، رضى الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَحِلُّ لِلْمَرْأَةِ أَنْ تَصُومَ وَزَوْجُهَا شَاهِدٌ إِلاَّ بِإِذْنِهِ، وَلاَ تَأْذَنَ فِي بَيْتِهِ إِلاَّ بِإِذْنِهِ، وَمَا أَنْفَقَتْ مِنْ نَفَقَةٍ عَنْ غَيْرِ أَمْرِهِ فَإِنَّهُ يُؤَدَّى إِلَيْهِ شَطْرُهُ ". وَرَوَاهُ أَبُو الزِّنَادِ أَيْضًا عَنْ مُوسَى عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ فِي الصَّوْمِ.
Абул Ямон, Шуъайбдан, у Абуз Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аёлга — эри ҳозир (уйда) бўлса, унинг изнисиз (нафл) рўза тутиши ҳалол эмас; унинг уйига (кишиларни) унинг изнисиз киритиши (ҳам); ва унинг амрисиз бирор нафақа сарфласа, албатта унинг ярми унга (савобидан) адо этилади» дедилар. Буни Абуз Зинод, Мусодан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан рўза (ҳақида) ҳам ривоят қилди.