حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، قَالَ هَذَا مَا حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ أَحَادِيثَ مِنْهَا وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَصُمِ الْمَرْأَةُ وَبَعْلُهَا شَاهِدٌ إِلاَّ بِإِذْنِهِ وَلاَ تَأْذَنْ فِي بَيْتِهِ وَهُوَ شَاهِدٌ إِلاَّ بِإِذْنِهِ وَمَا أَنْفَقَتْ مِنْ كَسْبِهِ مِنْ غَيْرِ أَمْرِهِ فَإِنَّ نِصْفَ أَجْرِهِ لَهُ " .
Ҳаммом ибн Мунаббиҳ айтди: Бу — Абу Ҳурайра бизга Муҳаммад — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган (нарсалар); бас у (жумладан) ҳадисларни зикр қилди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аёл — эри (уйда) ҳозир бўлиб турса — унинг изнисиз (нафл) рўза тутмасин; ва унинг уйида — у ҳозир бўлиб турса — унинг изнисиз (бировга киришга) изн бермасин; ва у (аёл) эрининг касбидан — унинг буйруғисиз — нима инфоқ қилса, албатта унинг (савобининг) ярми эрига(дир)» деди.