حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ طَافَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى بَعِيرِهِ، وَكَانَ كُلَّمَا أَتَى عَلَى الرُّكْنِ أَشَارَ إِلَيْهِ، وَكَبَّرَ. وَقَالَتْ زَيْنَبُ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " فُتِحَ مِنْ رَدْمِ يَأْجُوجَ وَمَأْجُوجَ مِثْلُ هَذِهِ ". وَعَقَدَ تِسْعِينَ.
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад, Абу Омир Абдулмалик ибн Амрдан, у Иброҳимдан, у Холиддан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам туялари устида тавоф қилдилар, ҳар сафар (Ҳажарул Асвад) рукнига келганларида, унга ишора қилиб, такбир айтар эдилар. Зайнаб: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Яъжуж ва Маъжужнинг тўғонидан мана бунчаси очилди» дедилар ва тўқсонни (бармоқлари билан) тугди, деди.