حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ عَلْقَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ أَبُو الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم " فِي الْجُمُعَةِ سَاعَةٌ لاَ يُوَافِقُهَا مُسْلِمٌ قَائِمٌ يُصَلِّي، فَسَأَلَ اللَّهَ خَيْرًا، إِلاَّ أَعْطَاهُ ". وَقَالَ بِيَدِهِ، وَوَضَعَ أَنْمَلَتَهُ عَلَى بَطْنِ الْوُسْطَى وَالْخِنْصَرِ. قُلْنَا يُزَهِّدُهَا.
Мусаддад, Бишр ибнул Муфаззалдан, у Салама ибн Алқамадан, у Муҳаммад ибн Сийриндан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилади: Абул Қосим соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Жумуода бир соат (вақт) борки, ҳеч бир мусулмон киши тик туриб намоз ўқиб, Аллаҳдан бирор хайр сўраса, унга ўша (вақтга) тўғри келса, Аллаҳ унга бермай қолмайди» дедилар ва қўли билан (ишора қилиб), бармоқ учини ўрта бармоқ ва жимжилоқ ичига қўйдилар (унинг қисқалигига ишора қилиб). Биз: У (Набий) уни (вақтни) озга (қисқага) чиқарардилар, дедик.