حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ شُعْبَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي الْحَكَمُ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، حَدَّثَنَا عَلِيٌّ، أَنَّ فَاطِمَةَ ـ عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ ـ أَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَشْكُو إِلَيْهِ مَا تَلْقَى فِي يَدِهَا مِنَ الرَّحَى، وَبَلَغَهَا أَنَّهُ جَاءَهُ رَقِيقٌ فَلَمْ تُصَادِفْهُ، فَذَكَرَتْ ذَلِكَ لِعَائِشَةَ، فَلَمَّا جَاءَ أَخْبَرَتْهُ عَائِشَةُ ـ قَالَ ـ فَجَاءَنَا وَقَدْ أَخَذْنَا مَضَاجِعَنَا، فَذَهَبْنَا نَقُومُ فَقَالَ " عَلَى مَكَانِكُمَا ". فَجَاءَ فَقَعَدَ بَيْنِي وَبَيْنَهَا حَتَّى وَجَدْتُ بَرْدَ قَدَمَيْهِ عَلَى بَطْنِي فَقَالَ " أَلاَ أَدُلُّكُمَا عَلَى خَيْرٍ مِمَّا سَأَلْتُمَا، إِذَا أَخَذْتُمَا مَضَاجِعَكُمَا ـ أَوْ أَوَيْتُمَا إِلَى فِرَاشِكُمَا ـ فَسَبِّحَا ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ، وَاحْمَدَا ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ، وَكَبِّرَا أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ، فَهْوَ خَيْرٌ لَكُمَا مِنْ خَادِمٍ ".
Мусаддад, Яҳёдан, у Шуъбадан: Менга Ҳакам, у Ибн Абу Лайладан айтиб берди: Бизга Али айтиб берди: Фотима алайҳассалом Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига — қўлида тегирмон (тортиши)дан кўраётган машаққатини шикоят қилгани келди. Унга у кишига (янги) қуллар келгани етди (хабари етди), аммо уни топа олмади. Буни Оишага зикр қилди. У (Набий) келганида, Оиша унга хабар берди. (Али) айтди: У бизнинг олдимизга келди, биз тўшагимизга кирган эдик. Биз турмоқчи бўлдик, у: «Ўз ўрнингизда (туринг)» дедилар ва келиб мен билан у (Фотима) орасига ўтирдилар, ҳатто мен у кишининг оёқлари совуқлигини қорнимда сездим. У: «Сизларга икковингиз сўраган нарсадан яхшироқ нарсани кўрсатмайинми? Қачон тўшагингизга кирсангиз — ёки ўрнингизга борсангиз — ўттиз уч марта тасбеҳ (субҳаналлаҳ), ўттиз уч марта ҳамд (алҳамдулиллаҳ) ва ўттиз тўрт марта такбир (Аллаҳу акбар) айтинг. Бу сизларга хизматчидан яхшироқдир» дедилар.