حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ، فَقَالَ " مَنْ صَلَّى صَلاَتَنَا وَاسْتَقْبَلَ قِبْلَتَنَا، فَلاَ يَذْبَحْ حَتَّى يَنْصَرِفَ ". فَقَامَ أَبُو بُرْدَةَ بْنُ نِيَارٍ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَعَلْتُ. فَقَالَ " هُوَ شَىْءٌ عَجَّلْتَهُ ". قَالَ فَإِنَّ عِنْدِي جَذَعَةً هِيَ خَيْرٌ مِنْ مُسِنَّتَيْنِ آذْبَحُهَا قَالَ " نَعَمْ، ثُمَّ لاَ تَجْزِي عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ ". قَالَ عَامِرٌ هِيَ خَيْرُ نَسِيكَتِهِ.
Мусо ибн Исмоил, Абу Авонадан, у Фиросдан, у Омирдан, у Бародан ривоят қилади: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни намоз ўқиб: «Ким бизнинг намозимизни ўқиб, бизнинг қибламизга юзланса, (қурбонликни) — биз (намоздан) қайтмагунимизча — сўймасин» дедилар. Шунда Абу Бурда ибн Ниёр туриб: Эй Расулуллаҳ, мен (сўйиб) қилдим, деди. У: «У сен шошилган бир нарсадир (қурбонлик эмас)» дедилар. У: Менда икки (катта) мусиннадан яхшироқ бир жазаъа бор, уни сўяйми? деди. У: «Ҳа, лекин у сендан кейин ҳеч кимга етмайди» дедилар. Омир: У унинг энг яхши қурбонлиги эди, деди.