حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ غُلاَمًا، لِيَهُودَ كَانَ يَخْدُمُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَمَرِضَ. فَأَتَاهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَعُودُهُ فَقَالَ " أَسْلِمْ ". فَأَسْلَمَ. وَقَالَ سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ عَنْ أَبِيهِ، لَمَّا حُضِرَ أَبُو طَالِبٍ جَاءَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم.
Сулаймон ибн Ҳарб, Ҳаммод ибн Зайддан, у Собитдан, у Анасдан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: Яҳудийларнинг бир боласи Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга хизмат қилар эди, у касал бўлди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни йўқлаб келдилар ва: «Исломга кир» дедилар. У исломга кирди. Саид ибнул Мусайяб отасидан: Абу Толибга (ўлим) ҳозир бўлганида, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг олдига келдилар (деб айтди).