حَدَّثَنَا عَيَّاشُ بْنُ الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي الْمُتَوَكِّلِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَخِي يَشْتَكِي بَطْنَهُ. فَقَالَ " اسْقِهِ عَسَلاً ". ثُمَّ أَتَى الثَّانِيَةَ فَقَالَ " اسْقِهِ عَسَلاً ". ثُمَّ أَتَاهُ فَقَالَ فَعَلْتُ. فَقَالَ " صَدَقَ اللَّهُ، وَكَذَبَ بَطْنُ أَخِيكَ، اسْقِهِ عَسَلاً ". فَسَقَاهُ فَبَرَأَ.
Айёш ибнул Валид, Абдулаълодан: Бизга Саид, у Қатодадан, у Абул Мутаваккилдан, у Абу Саиддан айтиб берди: Бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: Акам қорнидан шикоят қилмоқда, деди. У: «Унга асал ичир» дедилар. Сўнг иккинчи марта келди, У: «Унга асал ичир» дедилар. Сўнг унга келиб: (Шундай) қилдим, деди. У: «Аллаҳ рост айтди, акангнинг қорни ёлғон айтди (асалда фойда бор); унга асал ичир» дедилар. У унга ичирди, у соғайди.