حَدَّثَنَا يَسَرَةُ بْنُ صَفْوَانَ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ دَخَلَ عَلَىَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَفِي الْبَيْتِ قِرَامٌ فِيهِ صُوَرٌ، فَتَلَوَّنَ وَجْهُهُ، ثُمَّ تَنَاوَلَ السِّتْرَ فَهَتَكَهُ، وَقَالَتْ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مِنْ أَشَدِّ النَّاسِ عَذَابًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ الَّذِينَ يُصَوِّرُونَ هَذِهِ الصُّوَرَ ".
Ясара ибн Сафвон, Иброҳимдан, у Зуҳрийдан, у Қосимдан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) ривоят қилади: У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менинг олдимга кирдилар, уйда ичида суратлар бўлган бир парда бор эди. У кишининг юзлари ўзгарди, сўнг пардани олиб, уни юлқиб (йиртиб) ташлдилар. У: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Қиёмат куни одамларнинг энг қаттиқ азобланадигани — мана шу суратларни солувчилардир» дедилар, деди.