حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْمُنْذِرِ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُلَيْحٍ، حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي هِلاَلٌ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَا أَنَا قَائِمٌ إِذَا زُمْرَةٌ، حَتَّى إِذَا عَرَفْتُهُمْ خَرَجَ رَجُلٌ مِنْ بَيْنِي وَبَيْنِهِمْ فَقَالَ هَلُمَّ. فَقُلْتُ أَيْنَ قَالَ إِلَى النَّارِ وَاللَّهِ. قُلْتُ وَمَا شَأْنُهُمْ قَالَ إِنَّهُمُ ارْتَدُّوا بَعْدَكَ عَلَى أَدْبَارِهِمُ الْقَهْقَرَى. ثُمَّ إِذَا زُمْرَةٌ حَتَّى إِذَا عَرَفْتُهُمْ خَرَجَ رَجُلٌ مِنْ بَيْنِي وَبَيْنِهِمْ فَقَالَ هَلُمَّ. قُلْتُ أَيْنَ قَالَ إِلَى النَّارِ وَاللَّهِ. قُلْتُ مَا شَأْنُهُمْ قَالَ إِنَّهُمُ ارْتَدُّوا بَعْدَكَ عَلَى أَدْبَارِهِمُ الْقَهْقَرَى. فَلاَ أُرَاهُ يَخْلُصُ مِنْهُمْ إِلاَّ مِثْلُ هَمَلِ النَّعَمِ ".
Абу Ҳурайра (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Мен турган пайтим, бирдан бир гуруҳ (келди). То уларни таниганимда, мен билан улар орасидан бир киши чиқиб: Келингларъ деди. Мен: Қаерга? дедим. У: Дўзахга, валлаҳиъ деди. Мен: Уларнинг ҳоли нима? дедим. У: Улар сендан кейин орқаларига (иртидодга) қайтдиларъ деди. Кейин бирдан яна бир гуруҳ (келди). То уларни таниганимда, мен билан улар орасидан бир киши чиқиб: Келингларъ деди. Мен: Қаерга? дедим. У: Дўзахга, валлаҳиъ деди. Мен: Уларнинг ҳоли нима? дедим. У: Улар сендан кейин орқаларига қайтдиларъ деди. Улардан (нажот топиб) қутуладиганини — фақат боши-бўш қолиб кетган туялардек (жуда оз) деб кўрмайман."