حَدَّثَنَا يَحْيَى، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ لَمَّا قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ صَلَّى نَحْوَ بَيْتِ الْمَقْدِسِ سِتَّةَ عَشَرَ، أَوْ سَبْعَةَ عَشَرَ شَهْرًا، وَكَانَ يُحِبُّ أَنْ يُوَجَّهَ إِلَى الْكَعْبَةِ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى {قَدْ نَرَى تَقَلُّبَ وَجْهِكَ فِي السَّمَاءِ فَلَنُوَلِّيَنَّكَ قِبْلَةً تَرْضَاهَا} فَوُجِّهَ نَحْوَ الْكَعْبَةِ، وَصَلَّى مَعَهُ رَجُلٌ الْعَصْرَ، ثُمَّ خَرَجَ فَمَرَّ عَلَى قَوْمٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَ هُوَ يَشْهَدُ أَنَّهُ صَلَّى مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَأَنَّهُ قَدْ وُجِّهَ إِلَى الْكَعْبَةِ. فَانْحَرَفُوا وَهُمْ رُكُوعٌ فِي صَلاَةِ الْعَصْرِ.
Баро айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадинага келганида, Байтул Мақдис томонга ўн олти ёки ўн етти ой намоз ўқиди, лекин у Каъбага юзланишни яхши кўрар эди. Шунда Аллаҳ таоло: «Албатта Биз юзингнинг осмонга (кўп) бурилишини кўриб турибмиз, бас, Биз сени ўзинг рози бўладиган қиблага қаратамиз» (оят) нозил қилди. У Каъба томонга қаратилди. У билан бир киши аср (намозини) ўқиди, кейин чиқиб, ансордан бир қавм янидан ўтди ва: "У гувоҳлик берадики, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқиди ва Каъбага юзлантирилди" деди. Шунда улар — аср намозида рукуъда турган ҳолда — (Каъба томонга) бурилдилар.