حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ الأَنْصَارِيِّ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ، لاَ أَكَادُ أُدْرِكُ الصَّلاَةَ مِمَّا يُطَوِّلُ بِنَا فُلاَنٌ، فَمَا رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي مَوْعِظَةٍ أَشَدَّ غَضَبًا مِنْ يَوْمِئِذٍ فَقَالَ " أَيُّهَا النَّاسُ، إِنَّكُمْ مُنَفِّرُونَ، فَمَنْ صَلَّى بِالنَّاسِ فَلْيُخَفِّفْ، فَإِنَّ فِيهِمُ الْمَرِيضَ وَالضَّعِيفَ وَذَا الْحَاجَةِ ".
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Ибн Абу Холиддан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан, у Абу Масъуд ал-Ансорийдан хабар берди, у деди: Бир киши: «Эй Расулуллаҳ, фалончи бизга (намозни) чўзиб юборгани учун мен намозга (жамоатга) деярли етиб келолмаяпман,» деди. Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни бирор ваъзда ўша кунгидек қаттиқ ғазабланганини кўрмадим. У: «Эй одамлар! Сизлар (одамларни) қочирасиз! Ким одамларга (имом бўлиб) намоз ўқиса, енгиллаштирсин; чунки уларнинг ичида касал, кучсиз ва ҳожати бор (киши) бўлади,» дедилар.