وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى التُّجِيبِيُّ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا حَضَرَتْ أَبَا طَالِبٍ الْوَفَاةُ جَاءَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَوَجَدَ عِنْدَهُ أَبَا جَهْلٍ وَعَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أُمَيَّةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا عَمِّ قُلْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ . كَلِمَةً أَشْهَدُ لَكَ بِهَا عِنْدَ اللَّهِ " . فَقَالَ أَبُو جَهْلٍ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي أُمَيَّةَ يَا أَبَا طَالِبٍ أَتَرْغَبُ عَنْ مِلَّةِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ . فَلَمْ يَزَلْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعْرِضُهَا عَلَيْهِ وَيُعِيدُ لَهُ تِلْكَ الْمَقَالَةَ حَتَّى قَالَ أَبُو طَالِبٍ آخِرَ مَا كَلَّمَهُمْ هُوَ عَلَى مِلَّةِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ . وَأَبَى أَنْ يَقُولَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمَا وَاللَّهِ لأَسْتَغْفِرَنَّ لَكَ مَا لَمْ أُنْهَ عَنْكَ " . فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { مَا كَانَ لِلنَّبِيِّ وَالَّذِينَ آمَنُوا أَنْ يَسْتَغْفِرُوا لِلْمُشْرِكِينَ وَلَوْ كَانُوا أُولِي قُرْبَى مِنْ بَعْدِ مَا تَبَيَّنَ لَهُمْ أَنَّهُمْ أَصْحَابُ الْجَحِيمِ} . وَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى فِي أَبِي طَالِبٍ فَقَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم { إِنَّكَ لاَ تَهْدِي مَنْ أَحْبَبْتَ وَلَكِنَّ اللَّهَ يَهْدِي مَنْ يَشَاءُ وَهُوَ أَعْلَمُ بِالْمُهْتَدِينَ}.
Саъид ибн ал-Мусайяб отасидан айтди: Абу Толибга вафот яқинлашганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдига келди ва унинг янида Абу Жаҳл ва Абдуллаҳ ибн Абу Умайя ибн ал-Муғирани топди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Эй амаки, «ла илаҳа иллаллаҳ» де — бир калима(ки) мен у билан сенга Аллаҳ ҳузурида гувоҳлик бераман" деди. Абу Жаҳл ва Абдуллаҳ ибн Абу Умайя: "Эй Абу Толиб, Абдулмутталиб миллатидан юз ўгирасанми?" дедилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни (калимани) унга таклиф қилаверди ва ўша гапини такрор қилди, то Абу Толиб уларга айтган охирги сўзи: "У — Абдулмутталиб миллати узра(дир)" дегангача — ва «ла илаҳа иллаллаҳ» дейишдан бош тортди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Огоҳ бўл, валлаҳи, сен ҳақингда (истиғфор) қайтарилмагунча мен албатта сенга истиғфор айтаман" деди. Шунда Аллаҳ азза ва жалла: «Набийга ва иймон келтирганларга — қариндошлари бўлса ҳам — мушрикларга, уларнинг дўзах аҳли эканини билгандан кейин, истиғфор айтишлари ярашмас» (оятни) нозил қилди. Ва Аллаҳ таоло Абу Толиб ҳақида нозил қилиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Албатта сен севган кишингни ҳидоят қила олмайсан, балки Аллаҳ хоҳлаган кишини ҳидоят қилади; У ҳидоят топувчиларни билувчироқдир» деди.