وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ، قَالَتْ دَخَلَ عَلَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَنَحْنُ نَغْسِلُ ابْنَتَهُ فَقَالَ " اغْسِلْنَهَا ثَلاَثًا أَوْ خَمْسًا أَوْ أَكْثَرَ مِنْ ذَلِكَ إِنْ رَأَيْتُنَّ ذَلِكَ بِمَاءٍ وَسِدْرٍ وَاجْعَلْنَ فِي الآخِرَةِ كَافُورًا أَوْ شَيْئًا مِنْ كَافُورٍ فَإِذَا فَرَغْتُنَّ فَآذِنَّنِي " . فَلَمَّا فَرَغْنَا آذَنَّاهُ فَأَلْقَى إِلَيْنَا حِقْوَهُ فَقَالَ " أَشْعِرْنَهَا إِيَّاهُ " .
Умму Атия айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга кирди — биз унинг қизини ювар (ғусл қилар) эдик; бас у: «Уни уч марта ёки беш марта, ёки шундан кўпроқ — агар (лозим деб) кўрсангиз — сув ва сидр (адо барги) билан ювинглар; охирида кофур ёки кофурдан бирор нарса қўшинг; (ғуслдан) бўшаганингизда, менга билдиринг» деди. Биз бўшаганимизда, унга билдирдик; бас у ўз изори (белбоғ-мато)ни бизга ташлади ва: «Уни (кафандан олдин) баданига (ич кийим сифатида) ўранг» деди.