وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ ابْنِ شِهَابٍ عَنْ أَبِي عُبَيْدٍ مَوْلَى ابْنِ أَزْهَرَ أَنَّهُ قَالَ: شَهِدْتُ الْعِيدَ مَعَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ فَجَاءَ فَصَلَّى ثُمَّ انْصَرَفَ فَخَطَبَ النَّاسَ فَقَالَ إِنَّ هَذَيْنِ يَوْمَانِ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ صِيَامِهِمَا يَوْمُ فِطْرِكُمْ مِنْ صِيَامِكُمْ وَالْآخَرُ يَوْمٌ تَأْكُلُونَ فِيهِ مِنْ نُسُكِكُمْ
Ибн Азҳарнинг озоди Абу Убайд айтди: Мен Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу) билан ийд(намози)да ҳозир бўлдим. У келди ва намоз ўқиди, кейин (намоздан) қайтди ва одамларга хутба қилди ҳамда: «Албатта бу икки кун — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг рўзасидан қайтарган икки кун(дир): (бири) сизнинг рўзангиздан ифтор (қиладиган) кунингиз, иккинчиси эса — сизлар қурбонликларингиздан ейдиган кун» деди.