وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، حَدَّثَنَا عُمَارَةُ بْنُ غَزِيَّةَ الأَنْصَارِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِبْرَاهِيمَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، - رضى الله عنه - قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اعْتَكَفَ الْعَشْرَ الأَوَّلَ مِنْ رَمَضَانَ ثُمَّ اعْتَكَفَ الْعَشْرَ الأَوْسَطَ فِي قُبَّةٍ تُرْكِيَّةٍ عَلَى سُدَّتِهَا حَصِيرٌ - قَالَ - فَأَخَذَ الْحَصِيرَ بِيَدِهِ فَنَحَّاهَا فِي نَاحِيَةِ الْقُبَّةِ ثُمَّ أَطْلَعَ رَأْسَهُ فَكَلَّمَ النَّاسَ فَدَنَوْا مِنْهُ فَقَالَ " إِنِّي اعْتَكَفْتُ الْعَشْرَ الأَوَّلَ أَلْتَمِسُ هَذِهِ اللَّيْلَةَ ثُمَّ اعْتَكَفْتُ الْعَشْرَ الأَوْسَطَ ثُمَّ أُتِيتُ فَقِيلَ لِي إِنَّهَا فِي الْعَشْرِ الأَوَاخِرِ فَمَنْ أَحَبَّ مِنْكُمْ أَنْ يَعْتَكِفَ فَلْيَعْتَكِفْ " . فَاعْتَكَفَ النَّاسُ مَعَهُ قَالَ " وَإِنِّي أُرِيتُهَا لَيْلَةَ وِتْرٍ وَأَنِّي أَسْجُدُ صَبِيحَتَهَا فِي طِينٍ وَمَاءٍ " . فَأَصْبَحَ مِنْ لَيْلَةِ إِحْدَى وَعِشْرِينَ وَقَدْ قَامَ إِلَى الصُّبْحِ فَمَطَرَتِ السَّمَاءُ فَوَكَفَ الْمَسْجِدُ فَأَبْصَرْتُ الطِّينَ وَالْمَاءَ فَخَرَجَ حِينَ فَرَغَ مِنْ صَلاَةِ الصُّبْحِ وَجَبِينُهُ وَرَوْثَةُ أَنْفِهِ فِيهِمَا الطِّينُ وَالْمَاءُ وَإِذَا هِيَ لَيْلَةُ إِحْدَى وَعِشْرِينَ مِنَ الْعَشْرِ الأَوَاخِرِ .
Абу Саъид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу) айтди: Албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рамазоннинг биринчи ўнлигида иътикоф қилди, кейин ўрта ўнлигида — эшигида бўйра (чий) бўлган туркона (чодир) қуббада — иътикоф қилди. Бас у бўйрани қўли билан олди ва уни қуббанинг бир четига сурди, кейин бошини чиқарди ва одамларга гапирди; улар унга яқинлашди. У: «Мен биринчи ўн(кун)да — шу кечани излаб — иътикоф қилдим, кейин ўрта ўн(кун)да иътикоф қилдим; кейин менга келинди (ваҳий келди) ва менга: ‹У охирги ўн(кун)да› дейилди. Бас сизлардан ким иътикоф қилишни ёқтирса, иътикоф қилсин» деди. Бас одамлар у билан бирга иътикоф қилди. У: «Ва албатта у менга бир тоқ кечада кўрсатилди; ва албатта мен унинг тонгида лой ва сувда сажда қиламан» деди. Бас у йигирма биринчи кечадан тонгга кирди — у бомдодга қоим турган эди; бас осмон ёмғир ёғдирди ва масжид (сув) томди; мен лой ва сувни кўрдим. У бомдод намозидан бўшаганида чиқди — унинг пешонаси ва бурнининг учида лой ва сув (изи) бор эди; ва у — охирги ўнликдан йигирма биринчи кеча эди.