وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا أَبُو عَلِيٍّ، عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْمَجِيدِ حَدَّثَنَا رَبَاحُ بْنُ أَبِي مَعْرُوفٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَطَاءً، قَالَ أَخْبَرَنِي صَفْوَانُ بْنُ يَعْلَى، عَنْ أَبِيهِ، - رضى الله عنه - قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَاهُ رَجُلٌ عَلَيْهِ جُبَّةٌ بِهَا أَثَرٌ مِنْ خَلُوقٍ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أَحْرَمْتُ بِعُمْرَةٍ فَكَيْفَ أَفْعَلُ فَسَكَتَ عَنْهُ فَلَمْ يَرْجِعْ إِلَيْهِ وَكَانَ عُمَرُ يَسْتُرُهُ إِذَا أُنْزِلَ عَلَيْهِ الْوَحْىُ يُظِلُّهُ فَقُلْتُ لِعُمَرَ - رضى الله عنه - إِنِّي أُحِبُّ إِذَا أُنْزِلَ عَلَيْهِ الْوَحْىُ أَنْ أُدْخِلَ رَأْسِي مَعَهُ فِي الثَّوْبِ . فَلَمَّا أُنْزِلَ عَلَيْهِ خَمَّرَهُ عُمَرُ - رضى الله عنه - بِالثَّوْبِ فَجِئْتُهُ فَأَدْخَلْتُ رَأْسِي مَعَهُ فِي الثَّوْبِ فَنَظَرْتُ إِلَيْهِ فَلَمَّا سُرِّيَ عَنْهُ قَالَ " أَيْنَ السَّائِلُ آنِفًا عَنِ الْعُمْرَةِ " . فَقَامَ إِلَيْهِ الرَّجُلُ فَقَالَ " انْزِعْ عَنْكَ جُبَّتَكَ وَاغْسِلْ أَثَرَ الْخَلُوقِ الَّذِي بِكَ وَافْعَلْ فِي عُمْرَتِكَ مَا كُنْتَ فَاعِلاً فِي حَجِّكَ " .
Сафвон ибн Яъло отасидан (розияллаҳу анҳу) айтди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдик; бас унга — устида халуқ изи бўлган жуббали бир киши келди ва: «Эй Расулуллаҳ, мен умрага эҳром боғлади м, қанай қилай?» деди. Бас у унга жим қолди (жавоб бермади). Умар — унга ваҳий нозил бўлиб турган пайтда — уни тўсар (соя қилар) эди. Мен Умар (розияллаҳу анҳу)га: «Мен — унга ваҳий нозил бўлиб турган пайтда — бошимни у билан кийим остига киритишни ёқтирар эдим» дедим. Бас унга (ваҳий) нозил бўлганида, Умар (розияллаҳу анҳу) уни кийим билан ўради (ёпди); мен унга келдим ва бошимни у билан кийим остига киритдим ҳамда унга қарадим. Ундан (ваҳий) кўтарилганида, у: «Ҳозиргина умра ҳақида сўраган (киши) қани?» деди. Бас ўша киши унга турди. У: «Ўзингдан жуббангни еч, сенда(ги) халуқ изини юв ва умрангда — ҳажингда қилувчи бўлган нарсани — қил» деди.