حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، ح وَحَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، ح وَحَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - أَخْبَرَنَا عِيسَى، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، أَنَّ صَفْوَانَ بْنَ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ يَعْلَى كَانَ يَقُولُ لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ - رضى الله عنه - لَيْتَنِي أَرَى نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ يُنْزَلُ عَلَيْهِ . فَلَمَّا كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِالْجِعْرَانَةِ وَعَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثَوْبٌ قَدْ أُظِلَّ بِهِ عَلَيْهِ مَعَهُ نَاسٌ مِنْ أَصْحَابِهِ فِيهِمْ عُمَرُ إِذْ جَاءَهُ رَجُلٌ عَلَيْهِ جُبَّةُ صُوفٍ مُتَضَمِّخٌ بِطِيبٍ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ تَرَى فِي رَجُلٍ أَحْرَمَ بِعُمْرَةٍ فِي جُبَّةٍ بَعْدَ مَا تَضَمَّخَ بِطِيبٍ فَنَظَرَ إِلَيْهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم سَاعَةً ثُمَّ سَكَتَ فَجَاءَهُ الْوَحْىُ فَأَشَارَ عُمَرُ بِيَدِهِ إِلَى يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ تَعَالَ . فَجَاءَ يَعْلَى فَأَدْخَلَ رَأْسَهُ فَإِذَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مُحْمَرُّ الْوَجْهِ يَغِطُّ سَاعَةً ثُمَّ سُرِّيَ عَنْهُ فَقَالَ " أَيْنَ الَّذِي سَأَلَنِي عَنِ الْعُمْرَةِ آنِفًا " . فَالْتُمِسَ الرَّجُلُ فَجِيءَ بِهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَمَّا الطِّيبُ الَّذِي بِكَ فَاغْسِلْهُ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ وَأَمَّا الْجُبَّةُ فَانْزِعْهَا ثُمَّ اصْنَعْ فِي عُمْرَتِكَ مَا تَصْنَعُ فِي حَجِّكَ " .
Ато (ривоят қилди)ки: Сафвон ибн Яъло ибн Умайя унга хабар берди: Яъло, Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)га: «Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни — унга (ваҳий) нозил бўлиб турган пайтда — кўришни орзу қилар эдим» дер эди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жиъронада экан — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг устида бир кийим билан соя қилинган, у билан бирга ашобларидан баъзи кишилар — улар ичида Умар (бор) эди — ногаҳон унга устида жун жубба (чопон)ли, атир билан беланган бир киши келди ва: «Эй Расулуллаҳ, атир билан беланганидан кейин жуббада умрага эҳром боғлаган киши ҳақида қанай кўряпсан (нима дейсан)?» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга бир муддат қаради, кейин жим турди; бас унга ваҳий келди. Бас Умар қўли билан Яъло ибн Умайяга: «Кел» деб ишора қилди. Яъло келди ва бошини (кийим остига) киритди; ногаҳон Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) юзи қизарган ҳолда бир муддат хириллар эди; кейин ундан (ваҳий) кўтарилди. У: «Ҳозиргина мендан умра ҳақида сўраган (киши) қани?» деди. Бас ўша киши қидирилди ва келтирилди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сенда(ги) атирга келса — уни уч марта юв; жуббага келса — уни еч; кейин умрангда — ҳажингда қиладиганингни — қил» деди.