وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَأَبُو كُرَيْبٍ جَمِيعًا عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، - قَالَ أَبُو كُرَيْبٍ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، - حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ خَطَبَنَا عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ فَقَالَ مَنْ زَعَمَ أَنَّ عِنْدَنَا، شَيْئًا نَقْرَأُهُ إِلاَّ كِتَابَ اللَّهِ وَهَذِهِ الصَّحِيفَةَ - قَالَ وَصِحِيفَةٌ مُعَلَّقَةٌ فِي قِرَابِ سَيْفِهِ - فَقَدْ كَذَبَ فِيهَا أَسْنَانُ الإِبِلِ وَأَشْيَاءُ مِنَ الْجِرَاحَاتِ وَفِيهَا قَالَ النَّبِيُّ صلى الله تعالى عليه وسلم " الْمَدِينَةُ حَرَمٌ مَا بَيْنَ عَيْرٍ إِلَى ثَوْرٍ فَمَنْ أَحْدَثَ فِيهَا حَدَثًا أَوْ آوَى مُحْدِثًا فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ لاَ يَقْبَلُ اللَّهُ مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ صَرْفًا وَلاَ عَدْلاً وَذِمَّةُ الْمُسْلِمِينَ وَاحِدَةٌ يَسْعَى بِهَا أَدْنَاهُمْ وَمَنِ ادَّعَى إِلَى غَيْرِ أَبِيهِ أَوِ انْتَمَى إِلَى غَيْرِ مَوَالِيهِ فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلاَئِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ لاَ يَقْبَلُ اللَّهُ مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ صَرْفًا وَلاَ عَدْلاً " . وَانْتَهَى حَدِيثُ أَبِي بَكْرٍ وَزُهَيْرٍ عِنْدَ قَوْلِهِ " يَسْعَى بِهَا أَدْنَاهُمْ " . وَلَمْ يَذْكُرَا مَا بَعْدَهُ وَلَيْسَ فِي حَدِيثِهِمَا مُعَلَّقَةٌ فِي قِرَابِ سَيْفِهِ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Абу Курайб ҳаммаси Абу Муовиядан ривоят қилди — Абу Курайб: бизга Абу Муовия ривоят қилди, деди — бизга ал-Аъмаш Иброҳим ат-Таймийдан, у отасидан ривоят қилди, у деди: Али ибн Абу Толиб бизга хутба қилиб: «Ким бизда Аллаҳнинг Китоби ва мана шу саҳифадан бошқа ўқийдиган нарсамиз бор, деб даъво қилса — (Ровий: қиличининг қинида осиғлиқ бир саҳифа эди) — албатта ёлғон айтибди. Унда (саҳифада) туяларнинг ёшлари (закот учун) ва жароҳатлар (дия) ҳақидаги нарсалар бор. Ва унда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Мадина — Айр (тоғи)дан Савр (тоғи)гача ҳарамдир. Ким унда бирор бидъат содир қилса ёки бидъатчига паноҳ берса, унга Аллаҳнинг, малоикаларнинг ва барча одамларнинг лаънати бўлади; Аллаҳ ундан Қиёмат куни на бадал, на фидя қабул қилади. Мусулмонларнинг зиммаси (ҳимояси) бирдир, уни энг қуйиси (оддий мусулмони) ҳам (адо этишга) интилади. Ким отасидан бошқага (насаб) даъво қилса ёки ўз мавлоларидан бошқасига мансублик (даъво) қилса, унга Аллаҳнинг, малоикаларнинг ва барча одамларнинг лаънати бўлади; Аллаҳ ундан Қиёмат куни на бадал, на фидя қабул қилади›, деди» деди. Абу Бакр ва Зуҳайрнинг ҳадиси унинг «уни энг қуйиси ҳам интилади» деган сўзида тугади; улар ундан кейингисини зикр қилмадилар ва уларнинг ҳадисида «қиличининг қинида осиғлиқ» (жумласи) йўқ.