حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ الْمُنْذِرِ الْحِمْصِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ، حَرْبٍ حَدَّثَنَا الزُّبَيْدِيُّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَأَبِي عَبْدِ اللَّهِ الأَغَرِّ، مَوْلَى الْجُهَنِيِّينَ - وَكَانَ مِنْ أَصْحَابِ أَبِي هُرَيْرَةَ - أَنَّهُمَا سَمِعَا أَبَا هُرَيْرَةَ يَقُولُ صَلاَةٌ فِي مَسْجِدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَفْضَلُ مِنْ أَلْفِ صَلاَةٍ فِيمَا سِوَاهُ مِنَ الْمَسَاجِدِ إِلاَّ الْمَسْجِدَ الْحَرَامَ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم آخِرُ الأَنْبِيَاءِ وَإِنَّ مَسْجِدَهُ آخِرُ الْمَسَاجِدِ . قَالَ أَبُو سَلَمَةَ وَأَبُو عَبْدِ اللَّهِ لَمْ نَشُكَّ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ كَانَ يَقُولُ عَنْ حَدِيثِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَمَنَعَنَا ذَلِكَ أَنْ نَسْتَثْبِتَ أَبَا هُرَيْرَةَ عَنْ ذَلِكَ الْحَدِيثِ حَتَّى إِذَا تُوُفِّيَ أَبُو هُرَيْرَةَ تَذَاكَرْنَا ذَلِكَ وَتَلاَوَمْنَا أَنْ لاَ نَكُونَ كَلَّمْنَا أَبَا هُرَيْرَةَ فِي ذَلِكَ حَتَّى يُسْنِدَهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنْ كَانَ سَمِعَهُ مِنْهُ فَبَيْنَا نَحْنُ عَلَى ذَلِكَ جَالَسَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ قَارِظٍ فَذَكَرْنَا ذَلِكَ الْحَدِيثَ وَالَّذِي فَرَّطْنَا فِيهِ مِنْ نَصِّ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنْهُ فَقَالَ لَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ أَشْهَدُ أَنِّي سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَإِنِّي آخِرُ الأَنْبِيَاءِ وَإِنَّ مَسْجِدِي آخِرُ الْمَسَاجِدِ " .
Менга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Исо ибн ал-Мунзир ал-Ҳимсий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга аз-Зубайдий аз-Зуҳрийдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан ва Жуҳайнийларнинг озоди (мавлоси) Абу Абдуллаҳ ал-Ағардан — у Абу Ҳурайранинг шерикларидан эди — ривоят қилдики, иккаласи Абу Ҳурайрани шундай деяётганини эшитди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг масжидида (ўқилган) бир намоз ундан бошқа масжидлардаги минг намоздан афзалдир, фақат Масжидул-Ҳаромдан ташқари; чунки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пайғамбарларнинг охиргиси ва унинг масжиди масжидларнинг охиргисидир». Абу Салама ва Абу Абдуллаҳ дедилар: Биз Абу Ҳурайра буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳадисидан айтаётганида шубҳа қилмадик, лекин шу (нарса) бизни Абу Ҳурайрадан ўша ҳадис ҳақида (Набийга нисбатини) аниқлаб сўрашдан тўсиб қўйди; ҳатто Абу Ҳурайра вафот этганида, биз буни эслашиб, Абу Ҳурайра билан бу ҳақда — агар уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган бўлса, уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га нисбат бериб айтиши учун — гаплашмаганимиз учун бир-биримизни маломат қилдик. Биз шу ҳолатда турганимизда, Абдуллаҳ ибн Иброҳим ибн Қориз биз билан ўтирди, биз ўша ҳадисни ва Абу Ҳурайрадан унинг (нисбатини) аниқлашда қилган эътиборсизлигимизни зикр қилдик. Абдуллаҳ ибн Иброҳим бизга: «Мен гувоҳлик бераманки, мен Абу Ҳурайрани шундай деяётганини эшитганман: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Чунки мен пайғамбарларнинг охиргисиман ва менинг масжидим масжидларнинг охиргисидир›, деди» деди.