حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا أَبُو مُسْهِرٍ، حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ حَمْزَةَ، حَدَّثَنِي أَبُو عَمْرٍو الأَوْزَاعِيُّ، عَنْ أَبِي النَّجَاشِيِّ، مَوْلَى رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ عَنْ رَافِعٍ، أَنَّ ظُهَيْرَ بْنَ رَافِعٍ، - وَهُوَ عَمُّهُ - قَالَ أَتَانِي ظُهَيْرٌ فَقَالَ لَقَدْ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ أَمْرٍ كَانَ بِنَا رَافِقًا . فَقُلْتُ وَمَا ذَاكَ مَا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَهُوَ حَقٌّ . قَالَ سَأَلَنِي كَيْفَ تَصْنَعُونَ بِمَحَاقِلِكُمْ فَقُلْتُ نُؤَاجِرُهَا يَا رَسُولَ اللَّهِ عَلَى الرَّبِيعِ أَوِ الأَوْسُقِ مِنَ التَّمْرِ أَوِ الشَّعِيرِ . قَالَ " فَلاَ تَفْعَلُوا ازْرَعُوهَا أَوْ أَزْرِعُوهَا أَوْ أَمْسِكُوهَا " .
менга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абу Мушир хабар берди, менга Яҳё ибн Ҳамза ривоят қилди, менга Абу Амр ал-Авзоий Абу ан-Нажоший — Рофиъ ибн Хадижнинг мавлоси — дан, у Рофиъдан ривоят қилдики, Зуҳайр ибн Рофиъ — у унинг амакиси — деди: Менга Зуҳайр келиб: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга қулай (фойдали) бўлган бир ишдан қайтарди» деди. Мен: «Бу нима? Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нима деса, у ҳақдир» дедим. У: «У мендан: ‹Маҳоқил (экинзор)ларингизни қандай қиляпсизлар?› деб сўради. Мен: ‹Ё Расулуллаҳ, биз уларни ариқлар (бўйидаги ҳосил) ёки васқлардаги (белгиланган) хурмо ёки арпа (эвазига) ижарага берамиз› дедим. У: ‹Ундай қилманг; уларни (ўзингиз) экинг ёки (бошқага) эктиринг ёки (ўзингизда) ушланг› деди» деди.