وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي يُونُسُ، قَالَ قَالَ ابْنُ شِهَابٍ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيَّ، - وَكَانَ مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُحَدِّثُ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يُحَدِّثُ عَنْ فَتْرَةِ الْوَحْىِ - قَالَ فِي حَدِيثِهِ " فَبَيْنَا أَنَا أَمْشِي سَمِعْتُ صَوْتًا مِنَ السَّمَاءِ فَرَفَعْتُ رَأْسِي فَإِذَا الْمَلَكُ الَّذِي جَاءَنِي بِحِرَاءٍ جَالِسًا عَلَى كُرْسِيٍّ بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ " قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَجُئِثْتُ مِنْهُ فَرَقًا فَرَجَعْتُ فَقُلْتُ زَمِّلُونِي زَمِّلُونِي . فَدَثَّرُونِي فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى { يَا أَيُّهَا الْمُدَّثِّرُ * قُمْ فَأَنْذِرْ * وَرَبَّكَ فَكَبِّرْ * وَثِيَابَكَ فَطَهِّرْ * وَالرُّجْزَ فَاهْجُرْ} وَهِيَ الأَوْثَانُ قَالَ ثُمَّ تَتَابَعَ الْوَحْىُ .
Жобир ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ваҳйнинг тўхтаб туриши (фатра) ҳақида сўзлаб (шундай) деди — у ўз ҳадисида: "Мен юриб кетаётган пайтда осмондан бир овоз эшитдим, бошимни кўтардим — қарасам, Ҳирода менга келган Малак осмон билан ер орасидаги курсида ўтирибди" деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Мен ундан қўрқиб (ваҳимага тушиб) йиқилдим, кейин қайтиб: ‹Мени ўраб қўйинглар, мени ўраб қўйинглар› дедим. Улар мени ўрадилар. Бас Аллаҳ — табарака ва таоло — ‹Эй (ридосига) ўраниб олган (Расул)! Тур, огоҳлантир! Роббингни улуғла! Кийимингни покла! Рижсдан (палидликдан) йироқ бўл!› (оятларини) нозил қилди — бу (рижс) бутлардир" деди. Кейин ваҳий кетма-кет (кела бошлади).