حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدَّوْرَقِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الْوَارِثِ - حَدَّثَنَا حَرْبٌ، - وَهُوَ ابْنُ شَدَّادٍ - حَدَّثَنَا يَحْيَى، - وَهُوَ ابْنُ أَبِي كَثِيرٍ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ، إِبْرَاهِيمَ أَنَّ أَبَا سَلَمَةَ، حَدَّثَهُ وَكَانَ، بَيْنَهُ وَبَيْنَ قَوْمِهِ خُصُومَةٌ فِي أَرْضٍ وَأَنَّهُ دَخَلَ عَلَى عَائِشَةَ فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهَا فَقَالَتْ يَا أَبَا سَلَمَةَ اجْتَنِبِ الأَرْضَ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ ظَلَمَ قِيدَ شِبْرٍ مِنَ الأَرْضِ طُوِّقَهُ مِنْ سَبْعِ أَرَضِينَ " .
Бизга Аҳмад ибн Иброҳим ад-Даврақий ривоят қилди, бизга Абдуссамад — яъни ибн Абдулворис — ривоят қилди, бизга Ҳарб — у ибн Шаддод — ривоят қилди, бизга Яҳё — у ибн Абий Касийр — Муҳаммад ибн Иброҳимдан ривоят қилдики, Абу Салама унга ривоят қилди — унинг билан қавми ўртасида бир ер ҳақида низо бор эди — у Оиша ҳузурига кириб, буни унга зикр қилди. Шунда (Оиша) деди: «Эй Абу Салама, ердан сақлангин, чунки Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: ‹Ким ердан бир қарич миқдорга зулм қилса, унга етти қават ердан (ўша жой) бўйнига ҳалқа қилиб тақилади.›»