وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، قَالَ سَأَلْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أَوْفَى عَنْ لُحُومِ الْحُمُرِ الأَهْلِيَّةِ، فَقَالَ أَصَابَتْنَا مَجَاعَةٌ يَوْمَ خَيْبَرَ وَنَحْنُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَدْ أَصَبْنَا لِلْقَوْمِ حُمُرًا خَارِجَةً مِنَ الْمَدِينَةِ فَنَحَرْنَاهَا فَإِنَّ قُدُورَنَا لَتَغْلِي إِذْ نَادَى مُنَادِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنِ اكْفَئُوا الْقُدُورَ وَلاَ تَطْعَمُوا مِنْ لُحُومِ الْحُمُرِ شَيْئًا فَقُلْتُ حَرَّمَهَا تَحْرِيمَ مَاذَا قَالَ تَحَدَّثْنَا بَيْنَنَا فَقُلْنَا حَرَّمَهَا أَلْبَتَّةَ وَحَرَّمَهَا مِنْ أَجْلِ أَنَّهَا لَمْ تُخَمَّسْ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Али ибн Мус-ҳир ривоят қилди, у Шайбонийдан ривоят қилиб деди: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Авфодан аҳлий эшакларнинг гўшти ҳақида сўрадим, у деди: Хайбар куни бизга очлик етди, биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга эдик, биз одамларнинг Мадинадан ташқаридаги эшакларини топдик ва уларни сўйдик. Бизнинг қозонларимиз қайнаётган эди, шу пайт Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг жарчиси: «Қозонларни тўнкаринглар ва эшакларнинг гўштидан ҳеч нарса еманглар!» деб нидо қилди. Мен: «Уни қанақасига ҳаром қилди?» дедим. У деди: Биз ўзаро гаплашдик ва: «Уни бутунлай ҳаром қилди» дедик. Ва: «Уни хумус (бешдан бир улуш) ажратилмагани сабабли ҳаром қилди» дедик.