حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطَبَ النَّاسَ فِي بَعْضِ مَغَازِيهِ قَالَ ابْنُ عُمَرَ فَأَقْبَلْتُ نَحْوَهُ فَانْصَرَفَ قَبْلَ أَنْ أَبْلُغَهُ فَسَأَلْتُ مَاذَا قَالَ قَالُوا نَهَى أَنْ يُنْتَبَذَ فِي الدُّبَّاءِ وَالْمُزَفَّتِ .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у айтди: Мен Моликка Нофедан, у Ибн Умардан ривоят қилинган ҳадисни ўқиб эшиттирдимки, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам баъзи ғазотларида одамларга хутба қилдилар. Ибн Умар айтди: Мен у киши томон йўналдим, лекин мен етиб бормасимдан олдин у киши қайтиб кетдилар. Сўнг мен: «У киши нима дедилар?» деб сўрадим. Улар: «У киши қовоқ идишда ва ичи смола билан мойланган идишда набиз тайёрлашдан қайтардилар» дейишди.