حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبَّادٍ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ عَبَّادٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو صَفْوَانَ أَخْبَرَنَا يُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ قَالَ ابْنُ الْمُسَيَّبِ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ لَيْلَةَ أُسْرِيَ بِهِ بِإِيلِيَاءَ بِقَدَحَيْنِ مِنْ خَمْرٍ وَلَبَنٍ فَنَظَرَ إِلَيْهِمَا فَأَخَذَ اللَّبَنَ . فَقَالَ لَهُ جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي هَدَاكَ لِلْفِطْرَةِ لَوْ أَخَذْتَ الْخَمْرَ غَوَتْ أُمَّتُكَ .
Бизга Муҳаммад ибн Аббод ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди — лафз Ибн Аббодники — иккаласи: бизга Абу Сафвон ривоят қилди, бизга Юнус Зуҳрийдан хабар берди. У деди: Ибнул Мусайяб деди: Абу Ҳурайра деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Ийлода Исро қилинган кечада хамр ва сут тўла икки қадаҳ келтирилди. У иккаласига қарадилар-да, сутни олдилар. Шунда Жаброил алайҳиссалом у кишига: ‹Сени фитратга (тўғри йўлга) ҳидоят қилган Аллаҳга ҳамд бўлсин. Агар хамрни олганингда, умматинг йўлдан озарди›, деди.