حَدَّثَنَا مَنْصُورُ بْنُ أَبِي مُزَاحِمٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ الْقَاسِمِ، بْنِ مُحَمَّدٍ عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا مُتَسَتِّرَةٌ بِقِرَامٍ فِيهِ صُورَةٌ فَتَلَوَّنَ وَجْهُهُ ثُمَّ تَنَاوَلَ السِّتْرَ فَهَتَكَهُ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ مِنْ أَشَدِّ النَّاسِ عَذَابًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ الَّذِينَ يُشَبِّهُونَ بِخَلْقِ اللَّهِ " .
Бизга Мансур ибн Абу Музоҳим ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Саъд Зуҳрийдан, у Қосим ибн Муҳаммаддан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менинг олдимга кирди, мен эса ичида сурат бўлган бир парда билан тўсилган эдим. Шунда унинг юзи ўзгарди, сўнг пардани олиб, уни йиртиб ташлади-да, деди: «Албатта, қиёмат куни одамларнинг энг қаттиқ азобланадиганлари Аллаҳнинг яратганига ўхшатувчилардир».