وَحَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ الصَّمَدِ، حَدَّثَنَا مَنْصُورٌ، عَنْ مُسْلِمِ بْنِ صُبَيْحٍ، قَالَ كُنْتُ مَعَ مَسْرُوقٍ فِي بَيْتٍ فِيهِ تَمَاثِيلُ مَرْيَمَ . فَقَالَ مَسْرُوقٌ هَذَا تَمَاثِيلُ كِسْرَى . فَقُلْتُ لاَ هَذَا تَمَاثِيلُ مَرْيَمَ . فَقَالَ مَسْرُوقٌ أَمَا إِنِّي سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَشَدُّ النَّاسِ عَذَابًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ الْمُصَوِّرُونَ " . قَالَ مُسْلِمٌ قَرَأْتُ عَلَى نَصْرِ بْنِ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيِّ عَنْ عَبْدِ الأَعْلَى بْنِ عَبْدِ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي الْحَسَنِ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ فَقَالَ إِنِّي رَجُلٌ أُصَوِّرُ هَذِهِ الصُّوَرَ فَأَفْتِنِي فِيهَا . فَقَالَ لَهُ ادْنُ مِنِّي . فَدَنَا مِنْهُ ثُمَّ قَالَ ادْنُ مِنِّي . فَدَنَا حَتَّى وَضَعَ يَدَهُ عَلَى رَأْسِهِ قَالَ أُنَبِّئُكَ بِمَا سَمِعْتُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " كُلُّ مُصَوِّرٍ فِي النَّارِ يَجْعَلُ لَهُ بِكُلِّ صُورَةٍ صَوَّرَهَا نَفْسًا فَتُعَذِّبُهُ فِي جَهَنَّمَ " . وَقَالَ إِنْ كُنْتَ لاَ بُدَّ فَاعِلاً فَاصْنَعِ الشَّجَرَ وَمَا لاَ نَفْسَ لَهُ . فَأَقَرَّ بِهِ نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ .
Яна бизга Наср ибн Алий ал-Жаҳзамий ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Абдуссамад ривоят қилди, бизга Мансур Муслим ибн Субайҳдан ривоят қилди, у деди: Мен Масруқ билан бирга ичида Марям ҳайкаллари бўлган бир уйда эдим. Масруқ: «Бу Кисро ҳайкаллари» деди. Мен: «Йўқ, бу Марям ҳайкаллари» дедим. Масруқ деди: «Мен Абдуллаҳ ибн Масъудни айтаётганини эшитганман: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: ‹Қиёмат кунида одамларнинг энг қаттиқ азобланадигани — сурат ясовчилардир.›» Муслим деди: Мен Наср ибн Алий ал-Жаҳзамийга Абдулаъло ибн Абдулаълодан ўқиб бердим, бизга Яҳё ибн Абу Ишоқ Саъид ибн Абул Ҳасандан ривоят қилдики, у деди: Бир киши Ибн Аббоснинг олдига келиб деди: «Мен шу суратларни чизадиган кишиман, бу ҳақда менга фатво беринг.» У: «Менга яқин кел» деди. У яқин келди. Сўнг яна: «Менга яқин кел» деди. У яқинлашди, ҳатто у (Ибн Аббос) қўлини унинг бошига қўйди ва деди: «Мен сенга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитганимни хабар берай. Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганларини эшитганман: ‹Ҳар бир сурат ясовчи дўзахдадир, у ясаган ҳар бир суратга унга жон ато қилинади ва у жаҳаннамда уни азоблайди.›» Ва деди: «Агар буни қилмасдан иложи бўлмаса, дарахт ва жони бўлмаган нарсаларни яса.» Наср ибн Алий буни тасдиқлади.