حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، سَمِعْتُ قَتَادَةَ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ رَجُلاً، مِنَ الأَنْصَارِ وُلِدَ لَهُ غُلاَمٌ فَأَرَادَ أَنْ يُسَمِّيَهُ مُحَمَّدًا فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ فَقَالَ " أَحْسَنَتِ الأَنْصَارُ سَمُّوا بِاسْمِي وَلاَ تَكْتَنُوا بِكُنْيَتِي " .
Бизга Муҳаммад ибн Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилиб айтдилар: Бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, мен Қатодани Солимдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан эшитдим: Ансорлардан бир кишининг ўғли туғилди ва уни Муҳаммад деб номламоқчи бўлди. Шунда у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келиб, ундан сўради. У дедилар: «Ансор яхши қилди. Менинг исмимни қўйинглар, лекин менинг куням билан куня қилиб олманглар.»