حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ، وَابْنُ، حُجْرٍ قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ جَعْفَرٍ - عَنِ الْعَلاَءِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " حَقُّ الْمُسْلِمِ عَلَى الْمُسْلِمِ سِتٌّ " . قِيلَ مَا هُنَّ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " إِذَا لَقِيتَهُ فَسَلِّمْ عَلَيْهِ وَإِذَا دَعَاكَ فَأَجِبْهُ وَإِذَا اسْتَنْصَحَكَ فَانْصَحْ لَهُ وَإِذَا عَطَسَ فَحَمِدَ اللَّهَ فَسَمِّتْهُ وَإِذَا مَرِضَ فَعُدْهُ وَإِذَا مَاتَ فَاتَّبِعْهُ " .
Бизга Яҳё ибн Айюб, Қутайба ва Ибн Ҳужр ривоят қилиб, улар: бизга Исмоил — у Ибн Жаъфар — ал-Алодан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, дедилар: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мусулмоннинг мусулмон устидаги ҳаққи олтитадир», деди. «Улар нималар, ё Расулуллаҳ?» дейилди. У: «Уни учратганингда унга салом бер; у сени (меҳмонга) чақирса, ижобат қил; у сендан насиҳат сўраса, унга насиҳат қил; у акса уриб, Аллаҳга ҳамд айтса, унга дуо қил (ташмит); у касал бўлса, уни бориб кўр; у вафот этса, унга (жанозасига) эргаш», деди.