حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ لَمَّا تُوُفِّيَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أُبَىٍّ ابْنُ سَلُولَ جَاءَ ابْنُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ أَنْ يُعْطِيَهُ قَمِيصَهُ يُكَفِّنُ فِيهِ أَبَاهُ فَأَعْطَاهُ ثُمَّ سَأَلَهُ أَنْ يُصَلِّيَ عَلَيْهِ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِيُصَلِّيَ عَلَيْهِ فَقَامَ عُمَرُ فَأَخَذَ بِثَوْبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَتُصَلِّي عَلَيْهِ وَقَدْ نَهَاكَ اللَّهُ أَنْ تُصَلِّيَ عَلَيْهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا خَيَّرَنِي اللَّهُ فَقَالَ اسْتَغْفِرْ لَهُمْ أَوْ لاَ تَسْتَغْفِرْ لَهُمْ إِنْ تَسْتَغْفِرْ لَهُمْ سَبْعِينَ مَرَّةً وَسَأَزِيدُهُ عَلَى سَبْعِينَ " . قَالَ إِنَّهُ مُنَافِقٌ . فَصَلَّى عَلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { وَلاَ تُصَلِّ عَلَى أَحَدٍ مِنْهُمْ مَاتَ أَبَدًا وَلاَ تَقُمْ عَلَى قَبْرِهِ}
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳадис айтди, бизга Абу Усома ҳадис айтди, бизга Убайдуллаҳ ибн Умар Нофеъдан, у ибн Умардан ҳадис айтди, у айтди: Абдуллаҳ ибн Убайй ибн Салул вафот этганда, унинг ўғли Абдуллаҳ ибн Абдуллаҳ Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келди ва у кишидан отасини кафанлаш учун кўйлакларини беришларини сўради. У киши унга бердилар. Сўнг ундан у (отаси)га (жаноза) намозини ўқиб беришни сўради. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга намоз ўқигани турдилар. Шунда Умар ўрнидан туриб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг кийимларидан ушлаб: «Эй Расулуллаҳ, унга намоз ўқийсизми, ахир Аллаҳ сизни унга намоз ўқишдан қайтарган-ку?» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳ мени фақат ихтиёр (танлов) қилди-ку, У: «Улар учун истиғфор сўрасанг ҳам, сўрамасанг ҳам (барибир), агар улар учун етмиш марта истиғфор сўрасанг ҳам (Аллаҳ мағфират қилмайди)» деди, мен эса унга етмишдан ҳам ортиқ қўшаман» дедилар. У (Умар): «Ахир у мунофиқ-ку» деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга намоз ўқидилар. Сўнг Аллаҳ азиз ва жалил зот: «Ва уларнинг бирортасига, у ўлганда ҳеч қачон намоз ўқима ва унинг қабри устида турма» (оятини) нозил қилди.