حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ جَاءَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أُبَىٍّ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حِينَ مَاتَ أَبُوهُ فَقَالَ أَعْطِنِي قَمِيصَكَ أُكَفِّنْهُ فِيهِ وَصَلِّ عَلَيْهِ وَاسْتَغْفِرْ لَهُ . فَأَعْطَاهُ قَمِيصَهُ وَقَالَ " إِذَا فَرَغْتُمْ فَآذِنُونِي " . فَلَمَّا أَرَادَ أَنْ يُصَلِّيَ جَذَبَهُ عُمَرُ وَقَالَ أَلَيْسَ قَدْ نَهَى اللَّهُ أَنْ تُصَلِّيَ عَلَى الْمُنَافِقِينَ فَقَالَ " أَنَا بَيْنَ خِيرَتَيْنِ : (اسْتَغْفِرْ لَهُمْ أَوْ لاَ تَسْتَغْفِرْ لَهُمْ ) " . فَصَلَّى عَلَيْهِ فَأَنْزَلَ اللَّهُ: (وَلَا تُصَلِّ عَلَى أَحَدٍ مِنْهُمْ مَاتَ أَبَدًا وَلاَ تَقُمْ عَلَى قَبْرِهِ ) فَتَرَكَ الصَّلاَةَ عَلَيْهِمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид, бизга Убайдуллаҳ, бизга Нофиъ хабар берди, Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Абдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Убай отаси вафот этганда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келиб: «Менга кўйлагингизни беринг, уни унга кафан қилай, ва унинг устига намоз ўқинг ва унинг учун истиғфор айтинг,» деди. Бас, у унга кўйлагини бериб: «Бўшаганингизда менга билдиринглар,» дедилар. Намоз ўқимоқчи бўлганларида, Умар у (Расулуллаҳ)ни тортиб: «Аллаҳ мунофиқлар устига намоз ўқишингизни ман қилмаганмиди?» деди. Бас, у: «Мен икки ихтиёр ўртасидаман: «Улар учун истиғфор айт ёки улар учун истиғфор айтма» (Тавба сураси, 80),» дедилар. Бас, унинг устига намоз ўқидилар. Шунда Аллаҳ: «Улардан ўлган бирор кишига ҳеч қачон намоз ўқима ва унинг қабри устида турма» (Тавба сураси, 84) (оятини) нозил қилди. Бас, у улар устига намоз ўқишни тарк этдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан, саҳиҳ ҳадисдир.