وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، قَالَ وَجَدْتُ فِي كِتَابِي عَنْ أَبِي أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ إِنْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيَتَفَقَّدُ يَقُولُ " أَيْنَ أَنَا الْيَوْمَ أَيْنَ أَنَا غَدًا " . اسْتِبْطَاءً لِيَوْمِ عَائِشَةَ . قَالَتْ فَلَمَّا كَانَ يَوْمِي قَبَضَهُ اللَّهُ بَيْنَ سَحْرِي وَنَحْرِي .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, у деди: Китобимда Абу Усомадан топдим: у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Оишанинг навбат кунини истаб: «Бугун мен қаердаман, эртага мен қаердаман?» деб сўрар эдилар. У деди: Менинг куним бўлганда, Аллаҳ у кишининг жонини менинг кўкрагим билан бўғзим орасида олди.