حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُلَيَّةَ، - وَاللَّفْظُ لِزُهَيْرٍ - حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ، - وَهُوَ ابْنُ صُهَيْبٍ - عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَأَى صِبْيَانًا وَنِسَاءً مُقْبِلِينَ مِنْ عُرْسٍ فَقَامَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُمْثِلاً فَقَالَ " اللَّهُمَّ أَنْتُمْ مِنْ أَحَبِّ النَّاسِ إِلَىَّ اللَّهُمَّ أَنْتُمْ مِنْ أَحَبِّ النَّاسِ إِلَىَّ " . يَعْنِي الأَنْصَارَ .
Менга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Зуҳайр ибн Ҳарб иккови ибн Улайядан — лафз Зуҳайрники — ривоят қилдилар: бизга Исмоил Абдулазиздан — у ибн Суҳайб — у Анасдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам тўйдан келаётган болалар ва аёлларни кўрди. Шунда Аллаҳ Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам тик турган ҳолда: «Эй Аллаҳ, сизлар менга одамларнинг энг севимлиларидансиз, эй Аллаҳ, сизлар менга одамларнинг энг севимлиларидансиз» деди — яъни Ансорларни (назарда тутди).