حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنْ عِيسَى بْنِ عُمَرَ، عَنِ السُّدِّيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم طَيْرٌ فَقَالَ " اللَّهُمَّ ائْتِنِي بِأَحَبِّ خَلْقِكَ إِلَيْكَ يَأْكُلُ مَعِي هَذَا الطَّيْرَ " . فَجَاءَ عَلِيٌّ فَأَكَلَ مَعَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ السُّدِّيِّ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أَنَسٍ . وَعِيسَى بْنُ عُمَرَ هُوَ كُوفِيٌّ وَالسُّدِّيُّ اسْمُهُ إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَدْ أَدْرَكَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ وَرَأَى الْحُسَيْنَ بْنَ عَلِيٍّ وَثَّقَهُ شُعْبَةُ وَسُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَزَائِدَةُ وَوَثَّقَهُ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо ривоят қилди, у Исо ибн Умардан, у ас-Суддийдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларида бир парранда (гўшти) бор эди. Шунда у: «Аллаҳим, халқинг ичида Сенга энг суюкли (бўлган зотни) ҳузуримга келтиргин, у мен билан бирга шу паррандадан есин,» дедилар. Бас, Али келди ва у (Набий) билан бирга еди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни ас-Суддийнинг ҳадисидан фақат шу йўл билангина биламиз. Бу ҳадис Анасдан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган. Исо ибн Умар куфалик (рови)дир. Ас-Суддийнинг исми Исмоил ибн Абдурраҳмондир, у Анас ибн Моликка етишган ва Ҳусайн ибн Алини кўрган. Уни Шуъба, Суфён ас-Саврий ва Зоида ишончли (рови) деб ҳисоблаган, ҳамда Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ҳам уни ишончли деб ҳисоблаган.