حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَمْ يَتَكَلَّمْ فِي الْمَهْدِ إِلاَّ ثَلاَثَةٌ عِيسَى ابْنُ مَرْيَمَ وَصَاحِبُ جُرَيْجٍ وَكَانَ جُرَيْجٌ رَجُلاً عَابِدًا فَاتَّخَذَ صَوْمَعَةً فَكَانَ فِيهَا فَأَتَتْهُ أُمُّهُ وَهُوَ يُصَلِّي فَقَالَتْ يَا جُرَيْجُ . فَقَالَ يَا رَبِّ أُمِّي وَصَلاَتِي . فَأَقْبَلَ عَلَى صَلاَتِهِ فَانْصَرَفَتْ فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْغَدِ أَتَتْهُ وَهُوَ يُصَلِّي فَقَالَتْ يَا جُرَيْجُ فَقَالَ يَا رَبِّ أُمِّي وَصَلاَتِي فَأَقْبَلَ عَلَى صَلاَتِهِ فَانْصَرَفَتْ فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْغَدِ أَتَتْهُ وَهُوَ يُصَلِّي فَقَالَتْ يَا جُرَيْجُ . فَقَالَ أَىْ رَبِّ أُمِّي وَصَلاَتِي . فَأَقْبَلَ عَلَى صَلاَتِهِ فَقَالَتِ اللَّهُمَّ لاَ تُمِتْهُ حَتَّى يَنْظُرَ إِلَى وُجُوهِ الْمُومِسَاتِ . فَتَذَاكَرَ بَنُو إِسْرَائِيلَ جُرَيْجًا وَعِبَادَتَهُ وَكَانَتِ امْرَأَةٌ بَغِيٌّ يُتَمَثَّلُ بِحُسْنِهَا فَقَالَتْ إِنْ شِئْتُمْ لأَفْتِنَنَّهُ لَكُمْ - قَالَ - فَتَعَرَّضَتْ لَهُ فَلَمْ يَلْتَفِتْ إِلَيْهَا فَأَتَتْ رَاعِيًا كَانَ يَأْوِي إِلَى صَوْمَعَتِهِ فَأَمْكَنَتْهُ مِنْ نَفْسِهَا فَوَقَعَ عَلَيْهَا فَحَمَلَتْ فَلَمَّا وَلَدَتْ قَالَتْ هُوَ مِنْ جُرَيْجٍ . فَأَتَوْهُ فَاسْتَنْزَلُوهُ وَهَدَمُوا صَوْمَعَتَهُ وَجَعَلُوا يَضْرِبُونَهُ فَقَالَ مَا شَأْنُكُمْ قَالُوا زَنَيْتَ بِهَذِهِ الْبَغِيِّ فَوَلَدَتْ مِنْكَ . فَقَالَ أَيْنَ الصَّبِيُّ فَجَاءُوا بِهِ فَقَالَ دَعُونِي حَتَّى أُصَلِّيَ فَصَلَّى فَلَمَّا انْصَرَفَ أَتَى الصَّبِيَّ فَطَعَنَ فِي بَطْنِهِ وَقَالَ يَا غُلاَمُ مَنْ أَبُوكَ قَالَ فُلاَنٌ الرَّاعِي - قَالَ - فَأَقْبَلُوا عَلَى جُرَيْجٍ يُقَبِّلُونَهُ وَيَتَمَسَّحُونَ بِهِ وَقَالُوا نَبْنِي لَكَ صَوْمَعَتَكَ مِنْ ذَهَبٍ . قَالَ لاَ أَعِيدُوهَا مِنْ طِينٍ كَمَا كَانَتْ . فَفَعَلُوا . وَبَيْنَا صَبِيٌّ يَرْضَعُ مِنْ أُمِّهِ فَمَرَّ رَجُلٌ رَاكِبٌ عَلَى دَابَّةٍ فَارِهَةٍ وَشَارَةٍ حَسَنَةٍ فَقَالَتْ أُمُّهُ اللَّهُمَّ اجْعَلِ ابْنِي مِثْلَ هَذَا . فَتَرَكَ الثَّدْىَ وَأَقْبَلَ إِلَيْهِ فَنَظَرَ إِلَيْهِ فَقَالَ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلْنِي مِثْلَهُ . ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى ثَدْيِهِ فَجَعَلَ يَرْتَضِعُ . قَالَ فَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَحْكِي ارْتِضَاعَهُ بِإِصْبَعِهِ السَّبَّابَةِ فِي فَمِهِ فَجَعَلَ يَمُصُّهَا . قَالَ وَمَرُّوا بِجَارِيَةٍ وَهُمْ يَضْرِبُونَهَا وَيَقُولُونَ زَنَيْتِ سَرَقْتِ . وَهِيَ تَقُولُ حَسْبِيَ اللَّهُ وَنِعْمَ الْوَكِيلُ . فَقَالَتْ أُمُّهُ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلِ ابْنِي مِثْلَهَا . فَتَرَكَ الرَّضَاعَ وَنَظَرَ إِلَيْهَا فَقَالَ اللَّهُمَّ اجْعَلْنِي مِثْلَهَا . فَهُنَاكَ تَرَاجَعَا الْحَدِيثَ فَقَالَتْ حَلْقَى مَرَّ رَجُلٌ حَسَنُ الْهَيْئَةِ فَقُلْتُ اللَّهُمَّ اجْعَلِ ابْنِي مِثْلَهُ . فَقُلْتَ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلْنِي مِثْلَهُ . وَمَرُّوا بِهَذِهِ الأَمَةِ وَهُمْ يَضْرِبُونَهَا وَيَقُولُونَ زَنَيْتِ سَرَقْتِ . فَقُلْتُ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلِ ابْنِي مِثْلَهَا . فَقُلْتَ اللَّهُمَّ اجْعَلْنِي مِثْلَهَا قَالَ إِنَّ ذَاكَ الرَّجُلَ كَانَ جَبَّارًا فَقُلْتُ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلْنِي مِثْلَهُ . وَإِنَّ هَذِهِ يَقُولُونَ لَهَا زَنَيْتِ . وَلَمْ تَزْنِ وَسَرَقْتِ وَلَمْ تَسْرِقْ فَقُلْتُ اللَّهُمَّ اجْعَلْنِي مِثْلَهَا .
Зуҳайр ибн Ҳарб бизга ҳадис айтди, Язид ибн Ҳорун бизга ҳадис айтди, Жарир ибн Ҳозим бизга хабар берди, Муҳаммад ибн Сирин бизга Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис айтди. У зот: «Бешикда фақат уч киши гапирган: Исо ибн Марям, Журайжнинг суҳбатдоши (бола) ва... Журайж обид (кўп ибодат қилувчи) киши эди, у бир савмаъа (ибодатхона) қуриб, ўша ерда турарди. Бир куни онаси у намоз ўқиётган пайтида келди ва: ‹Эй Журайж›, деди. У: ‹Эй Раббим, онамми ёки намозимми?› деди ва намозига юзланди. Онаси қайтиб кетди. Эртаси куни онаси у намоз ўқиётган пайтида келди ва: ‹Эй Журайж›, деди. У: ‹Эй Раббим, онамми ёки намозимми?› деди ва намозига юзланди. Онаси қайтиб кетди. Яна эртаси куни онаси у намоз ўқиётган пайтида келди ва: ‹Эй Журайж›, деди. У: ‹Эй Раббим, онамми ёки намозимми?› деди ва намозига юзланди. Шунда онаси: ‹Аллаҳим, бузуқ аёлларнинг юзларига қарамагунча унинг жонини олма›, деди. Бани Исроил Журайжни ва унинг ибодатини ўзаро эслаб гапирдилар. Гўзаллиги билан мисол келтириладиган бир фоҳиша аёл бор эди. У: ‹Агар хоҳласангиз, мен уни сиз учун фитнага соламан›, деди. (Рови) айтди: У ўзини Журайжга кўндаланг қилди, лекин Журайж унга қарамади. Шунда у Журайжнинг ибодатхонаси ёнига паноҳ бериб турадиган бир чўпоннинг олдига келди ва ўзини унга таслим қилди, чўпон унга яқинлик қилди, у ҳомиладор бўлди. Туққач: ‹Бу Журайждан›, деди. Улар унинг олдига келиб, уни пастга туширишди, ибодатхонасини бузишди ва уни уришга киришдилар. У: ‹Сизларга нима бўлди?› деди. Улар: ‹Сен мана бу фоҳиша билан зино қилибсан, у сендан туғибди›, дейишди. У: ‹Бола қани?› деди. Улар уни олиб келишди. У: ‹Мени қўйинглар, намоз ўқийман›, деди ва намоз ўқиди. Намоздан чиққач, боланинг олдига келиб, унинг қорнига туртди ва: ‹Эй бола, отанг ким?› деди. Бола: ‹Фалон чўпон›, деди. (Рови) айтди: Шунда улар Журайжга юзланиб, уни ўпишар ва ундан барака олишга (баданига суртишга) интилишар, ва: ‹Ибодатхонангни сенга олтиндан тиклаб берамиз›, дейишди. У: ‹Йўқ, уни аввалгидек лойдан қайтаринглар›, деди. Улар шундай қилишди. Бир бола онасини эмаётган эди, бир киши яхши ва баҳайбат уловга миниб, чиройли кийимда ўтиб қолди. Онаси: ‹Аллаҳим, менинг ўғлимни шунга ўхшатгин›, деди. Бола кўкракни ташлаб, унга юзланди-да, унга қаради ва: ‹Аллаҳим, мени унга ўхшатма›, деди. Сўнг яна кўкрагига юзланиб, эма бошлади.» (Рови) айтди: Гўё мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг кўрсаткич бармоқларини оғизларига олиб, боланинг эмишини кўрсатаётганларини ва у зотнинг уни сўрганларини кўриб турибман. (У зот давом этиб айтдилар:) «Яна улар бир чўрини уриб: ‹Зино қилдинг, ўғирлик қилдинг›, дейишар, у эса: ‹Менга Аллаҳ кифоя, У энг яхши вакил›, дер эди. Онаси: ‹Аллаҳим, ўғлимни бунга ўхшатма›, деди. Бола эмишни ташлаб, унга қаради ва: ‹Аллаҳим, мени бунга ўхшатгин›, деди. Шунда улар ўзаро гаплашдилар. Онаси: ‹Вой бошим, чиройли кўринишли бир киши ўтиб қолди, мен: «Аллаҳим, ўғлимни шунга ўхшатгин», дедим, сен эса: «Аллаҳим, мени унга ўхшатма», дединг. Яна мана бу чўрини уриб: «Зино қилдинг, ўғирлик қилдинг», дейишганда, мен: «Аллаҳим, ўғлимни бунга ўхшатма», дедим, сен эса: «Аллаҳим, мени бунга ўхшатгин», дединг›, деди. Бола: ‹У киши золим эди, шунинг учун мен: «Аллаҳим, мени унга ўхшатма», дедим. Бу аёлга эса: «Зино қилдинг», дейишади, ҳолбуки у зино қилмаган, «Ўғирлик қилдинг», дейишади, ҳолбуки у ўғирлик қилмаган, шунинг учун мен: «Аллаҳим, мени бунга ўхшатгин», дедим›, деди.»