حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ الْهَمْدَانِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ فَاطِمَةَ، عَنْ أَسْمَاءَ، قَالَتْ خَسَفَتِ الشَّمْسُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَدَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ وَهِيَ تُصَلِّي فَقُلْتُ مَا شَأْنُ النَّاسِ يُصَلُّونَ فَأَشَارَتْ بِرَأْسِهَا إِلَى السَّمَاءِ فَقُلْتُ آيَةٌ قَالَتْ نَعَمْ . فَأَطَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْقِيَامَ جِدًّا حَتَّى تَجَلاَّنِي الْغَشْىُ فَأَخَذْتُ قِرْبَةً مِنْ مَاءٍ إِلَى جَنْبِي فَجَعَلْتُ أَصُبُّ عَلَى رَأْسِي أَوْ عَلَى وَجْهِي مِنَ الْمَاءِ - قَالَتْ - فَانْصَرَفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَدْ تَجَلَّتِ الشَّمْسُ فَخَطَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم النَّاسَ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ مَا مِنْ شَىْءٍ لَمْ أَكُنْ رَأَيْتُهُ إِلاَّ قَدْ رَأَيْتُهُ فِي مَقَامِي هَذَا حَتَّى الْجَنَّةَ وَالنَّارَ وَإِنَّهُ قَدْ أُوحِيَ إِلَىَّ أَنَّكُمْ تُفْتَنُونَ فِي الْقُبُورِ قَرِيبًا أَوْ مِثْلَ فِتْنَةِ الْمَسِيحِ الدَّجَّالِ - لاَ أَدْرِي أَىَّ ذَلِكَ قَالَتْ أَسْمَاءُ - فَيُؤْتَى أَحَدُكُمْ فَيُقَالُ مَا عِلْمُكَ بِهَذَا الرَّجُلِ فَأَمَّا الْمُؤْمِنُ أَوِ الْمُوقِنُ - لاَ أَدْرِي أَىَّ ذَلِكَ قَالَتْ أَسْمَاءُ - فَيَقُولُ هُوَ مُحَمَّدٌ هُوَ رَسُولُ اللَّهِ جَاءَنَا بِالْبَيِّنَاتِ وَالْهُدَى فَأَجَبْنَا وَأَطَعْنَا . ثَلاَثَ مِرَارٍ فَيُقَالُ لَهُ نَمْ قَدْ كُنَّا نَعْلَمُ إِنَّكَ لَتُؤْمِنُ بِهِ فَنَمْ صَالِحًا وَأَمَّا الْمُنَافِقُ أَوِ الْمُرْتَابُ - لاَ أَدْرِي أَىَّ ذَلِكَ قَالَتْ أَسْمَاءُ - فَيَقُولُ لاَ أَدْرِي سَمِعْتُ النَّاسَ يَقُولُونَ شَيْئًا فَقُلْتُ " .
Асмо айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида қуёш тутилди; бас мен Оишанинг олдига кирдим — у намоз ўқиётган эди. Мен: «Одамларга нима бўлибди — намоз ўқияптилар?» дедим. У боши билан осмонга ишора қилди. Мен: «(Бу) бир оят (аломат)ми?» дедим. У: «Ҳа» деди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қиёмни жуда узайтирди, то мени ҳушдан кетиш (қоплаб) олди; бас мен янимдаги бир меш сувни олдим ва бошимга ёки юзимга сувдан қуя бошлади м. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (намоздан) қайтди — қуёш (аллақачон) очилган эди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга хутба қилди, Аллаҳга ҳамд айтди ва сано айтди, кейин: «Аммо баъд: мен илгари кўрмаган ҳеч нарса йўқки, илла уни мана шу жойимда кўрдим — ҳатто жаннат ва дўзахни (ҳам). Ва албатта менга ваҳий қилинди: сизлар қабрларда — Масиҳ Дажжол фитнасига яқин ёки ўхшаш (фитна билан) фитнага солинасизлар — қайсини айтганини билмаймман (Асмо қайсини деди) —. Бирортангизнинг олдига келинади ва: ‹Бу киши ҳақида илминг нима?› дейилади; мўмин — ёки яқин (ишончли) — кишига келса (қайсини Асмо деди, билмаймман) — у: ‹У — Муҳаммад; у — Аллаҳнинг Расулидир; бизга ойдин ҳужжатлар ва ҳидоят билан келди; бас биз жавоб бердик ва итоат қилдик› дейди — уч марта —; бас унга: ‹Ухла; биз сени унга иймон келтирар эдинг деб билар эдик; бас (роҳатда) солиҳ (яхши) ҳолда ухла› дейилади. Мунофиқ — ёки шубҳада қолувчи — эса (қайсини Асмо деди, билмаймман) — у: ‹Билмаймман; мен одамларни бир нарса деяптиганини эшитдим, мен ҳам айтдим› дейди» деди.