حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ الْمُنْذِرِ، عَنْ أَسْمَاءَ ابْنَةِ أَبِي بَكْرٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّهَا قَالَتْ أَتَيْتُ عَائِشَةَ حِينَ خَسَفَتِ الشَّمْسُ، وَالنَّاسُ قِيَامٌ وَهْىَ قَائِمَةٌ تُصَلِّي فَقُلْتُ مَا لِلنَّاسِ فَأَشَارَتْ بِيَدِهَا نَحْوَ السَّمَاءِ فَقَالَتْ سُبْحَانَ اللَّهِ. فَقُلْتُ آيَةٌ. قَالَتْ بِرَأْسِهَا أَنْ نَعَمْ. فَلَمَّا انْصَرَفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " مَا مِنْ شَىْءٍ لَمْ أَرَهُ إِلاَّ وَقَدْ رَأَيْتُهُ فِي مَقَامِي، حَتَّى الْجَنَّةَ وَالنَّارَ، وَأُوحِيَ إِلَىَّ أَنَّكُمْ تُفْتَنُونَ فِي الْقُبُورِ قَرِيبًا مِنْ فِتْنَةِ الدَّجَّالِ، فَأَمَّا الْمُؤْمِنُ ـ أَوِ الْمُسْلِمُ لاَ أَدْرِي أَىَّ ذَلِكَ قَالَتْ أَسْمَاءُ ـ فَيَقُولُ مُحَمَّدٌ جَاءَنَا بِالْبَيِّنَاتِ فَأَجَبْنَا وَآمَنَّا. فَيُقَالُ نَمْ صَالِحًا عَلِمْنَا أَنَّكَ مُوقِنٌ. وَأَمَّا الْمُنَافِقُ ـ أَوِ الْمُرْتَابُ لاَ أَدْرِي أَىَّ ذَلِكَ قَالَتْ أَسْمَاءُ ـ فَيَقُولُ لاَ أَدْرِي سَمِعْتُ النَّاسَ يَقُولُونَ شَيْئًا فَقُلْتُهُ ".
Асма бинти Абу Бакр (розияллаҳу анҳумо) айтди: Қуёш тутилганида мен Оишанинг олдига келдим — одамлар (намозда) тик турган эди, у (Оиша) ҳам тик туриб намоз ўқиётган эди. Мен: "Одамларга нима бўлди?" дедим. У қўли билан осмон томонга ишорат қилди ва: "Субҳаналлаҳ" деди. Мен: "(Бу) бир оят (аломат)ми?" дедим. У боши билан: "Ҳа" (деб ишорат) қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (намоздан) қайтгач, Аллаҳга ҳамд ва сано айтди, кейин: "Кўрмаган ҳеч нарса қолмадики, мен уни — мана шу жойимда кўрдим — ҳатто жаннат ва дўзахни (ҳам). Менга ваҳий қилинди — сиз қабрларда — Дажжол фитнасига яқин (бир фитна билан) синаласиз. Мўмин — ёки: мусулмон, Асма қайсибирини айтганини билмайман — эса: ‹Муҳаммад бизга баййиналар (равшан далиллар) билан келди, биз жавоб бердик ва иймон келтирдик› дейди. Унга: ‹Солиҳ (роҳат) ҳолда ухла, биз сенинг (чин) ишончли (мўмин) эканингни билдик› дейилади. Мунофиқ — ёки: шубҳаланувчи, Асма қайсибирини айтганини билмайман — эса: ‹Билмайман, мен одамларни бир нарса дер эди (деб) эшитдим ва мен ҳам (шуни) айтдим› дейди" деди.