Расулуллаҳ суннатларига эргашиш

Qur'an va Sunnatga amal · 14 ҳадис

باب الاِقْتِدَاءِ بِسُنَنِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم

حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَبَّاسٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ وَاصِلٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ جَلَسْتُ إِلَى شَيْبَةَ فِي هَذَا الْمَسْجِدِ قَالَ جَلَسَ إِلَىَّ عُمَرُ فِي مَجْلِسِكَ هَذَا فَقَالَ هَمَمْتُ أَنْ لاَ أَدَعَ فِيهَا صَفْرَاءَ وَلاَ بَيْضَاءَ إِلاَّ قَسَمْتُهَا بَيْنَ الْمُسْلِمِينَ‏.‏ قُلْتُ مَا أَنْتَ بِفَاعِلٍ‏.‏ قَالَ لِمَ‏.‏ قُلْتُ لَمْ يَفْعَلْهُ صَاحِبَاكَ قَالَ هُمَا الْمَرْآنِ يُقْتَدَى بِهِمَا‏.‏

Абу Воил айтди: Мен бу масжидда Шайба(нинг олдида) ўтирдим. У: "Умар менинг — мана шу мажлисингда — олдима ўтирди ва: ‹Мен шуни қаратган эдимки, унда (Каъбада) на сариқ (олтин), на оқ (кумуш) қолдирмай, ҳаммасини мусулмонлар орасида тақсимласам› деди. Мен: ‹Сен (бундай) қилмайсан› дедим. У: ‹Нега?› деди. Мен: ‹Буни сенинг икки соҳибинг (Набий ва Абу Бакр) қилмаган› дедим. У: ‹Улар — (мен) иқтидо қиладиган (эргашадиган) икки кишидир› деди" деди.

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَأَلْتُ الأَعْمَشَ فَقَالَ عَنْ زَيْدِ بْنِ وَهْبٍ، سَمِعْتُ حُذَيْفَةَ، يَقُولُ حَدَّثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَنَّ الأَمَانَةَ نَزَلَتْ مِنَ السَّمَاءِ فِي جَذْرِ قُلُوبِ الرِّجَالِ، وَنَزَلَ الْقُرْآنُ فَقَرَءُوا الْقُرْآنَ وَعَلِمُوا مِنَ السُّنَّةِ ‏"‏‏.‏

Ҳузайфа айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга (ривоят қилиб) айтди: "Албатта омонат осмондан эркакларнинг қалблари илдизига нозил бўлди, ва Қуръан нозил бўлди — улар Қуръанни ўқидилар ва Суннатдан билдилар."

حَدَّثَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مُرَّةَ، سَمِعْتُ مُرَّةَ الْهَمْدَانِيَّ، يَقُولُ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ إِنَّ أَحْسَنَ الْحَدِيثِ كِتَابُ اللَّهِ، وَأَحْسَنَ الْهَدْىِ هَدْىُ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم، وَشَرَّ الأُمُورِ مُحْدَثَاتُهَا، وَإِنَّ مَا تُوعَدُونَ لآتٍ، وَمَا أَنْتُمْ بِمُعْجِزِينَ‏.‏

Абдуллаҳ (ибн Масъуд): "Албатта сўзнинг энг яхшиси — Аллаҳнинг Китоби, ҳидоят(йўл)нинг энг яхшиси — Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳидояти; ишларнинг энг ёмони — (дийнда) янги тўқилган(бидъат)лардир; ва албатта сизларга ваъда қилинаётган нарса келгувчидир, сиз (Аллаҳни) ожиз қолдираолмайсиз" деди.

حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ، قَالاَ كُنَّا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ لأَقْضِيَنَّ بَيْنَكُمَا بِكِتَابِ اللَّهِ ‏"‏‏.‏

Абу Ҳурайра ва Зайд ибн Холид айтдилар: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида эдик. У: "Мен албатта орангизда Аллаҳнинг Китоби билан ҳукм қиламан" деди.

حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ، قَالاَ كُنَّا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ لأَقْضِيَنَّ بَيْنَكُمَا بِكِتَابِ اللَّهِ ‏"‏‏.‏

Абу Ҳурайра ва Зайд ибн Холид айтдилар: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида эдик. У: "Мен албатта орангизда Аллаҳнинг Китоби билан ҳукм қиламан" деди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سِنَانٍ، حَدَّثَنَا فُلَيْحٌ، حَدَّثَنَا هِلاَلُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ كُلُّ أُمَّتِي يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ، إِلاَّ مَنْ أَبَى ‏"‏‏.‏ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَنْ يَأْبَى قَالَ ‏"‏ مَنْ أَطَاعَنِي دَخَلَ الْجَنَّةَ، وَمَنْ عَصَانِي فَقَدْ أَبَى ‏"‏‏.‏

Абу Ҳурайра (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Бутун умматим жаннатга киради — бош тортган(рад этган)дан бошқа" деди. (Ашоблар): "Эй Расулуллаҳ, ким бош тортади?" дедилар. У: "Ким менга итоат қилса, жаннатга киради; ким менга осий бўлса, у бош тортибди" деди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبَادَةَ، أَخْبَرَنَا يَزِيدُ، حَدَّثَنَا سَلِيمُ بْنُ حَيَّانَ ـ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ـ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مِينَاءَ، حَدَّثَنَا أَوْ، سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ جَاءَتْ مَلاَئِكَةٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ نَائِمٌ فَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّهُ نَائِمٌ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّ الْعَيْنَ نَائِمَةٌ وَالْقَلْبَ يَقْظَانُ‏.‏ فَقَالُوا إِنَّ لِصَاحِبِكُمْ هَذَا مَثَلاً فَاضْرِبُوا لَهُ مَثَلاً‏.‏ فَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّهُ نَائِمٌ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّ الْعَيْنَ نَائِمَةٌ وَالْقَلْبَ يَقْظَانُ‏.‏ فَقَالُوا مَثَلُهُ كَمَثَلِ رَجُلٍ بَنَى دَارًا، وَجَعَلَ فِيهَا مَأْدُبَةً وَبَعَثَ دَاعِيًا، فَمَنْ أَجَابَ الدَّاعِيَ دَخَلَ الدَّارَ وَأَكَلَ مِنَ الْمَأْدُبَةِ، وَمَنْ لَمْ يُجِبِ الدَّاعِيَ لَمْ يَدْخُلِ الدَّارَ وَلَمْ يَأْكُلْ مِنَ الْمَأْدُبَةِ‏.‏ فَقَالُوا أَوِّلُوهَا لَهُ يَفْقَهْهَا فَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّهُ نَائِمٌ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّ الْعَيْنَ نَائِمَةٌ وَالْقَلْبَ يَقْظَانُ‏.‏ فَقَالُوا فَالدَّارُ الْجَنَّةُ، وَالدَّاعِي مُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم فَمَنْ أَطَاعَ مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم فَقَدْ أَطَاعَ اللَّهَ، وَمَنْ عَصَى مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم فَقَدْ عَصَى اللَّهَ، وَمُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم فَرْقٌ بَيْنَ النَّاسِ‏.‏ تَابَعَهُ قُتَيْبَةُ عَنْ لَيْثٍ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ جَابِرٍ، خَرَجَ عَلَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم‏.‏

Жобир ибн Абдуллаҳ айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига — у ухлаб ётган ҳолда — малоикалар келди. Улардан баъзилари: "У ухлаб ётибди" деди, баъзилари: "Кўз ухлайди, қалб эса уйғоқ" деди. Улар: "Албатта бу шеригингизга бир масал бор, унга бир масал келтиринглар" дедилар. Баъзилари: "У ухлаб ётибди" деди, баъзилари: "Кўз ухлайди, қалб эса уйғоқ" деди. Улар: "Унинг масали — бир уй қуриб, унда бир зиёфат тайёрлаб, бир чақирувчи (даъватчи) юборган кишига ўхшайди: ким даъватчига жавоб берса, уйга кирди ва зиёфатдан еди; ким даъватчига жавоб бермаса, уйга ҳам кирмади, зиёфатдан ҳам емади" дедилар. Улар: "Буни унга таъбирланг, у англасин" дедилар. Баъзилари: "У ухлаб ётибди" деди, баъзилари: "Кўз ухлайди, қалб эса уйғоқ" деди. Улар: "Уй — жаннат, даъватчи — Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам). Ким Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га итоат қилса, Аллаҳга итоат қилибди; ким Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га осий бўлса, Аллаҳга осий бўлибди. Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — одамлар орасида ажратувчи (ҳақ билан ботилни)дир" дедилар.

حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ يَا مَعْشَرَ الْقُرَّاءِ اسْتَقِيمُوا فَقَدْ سُبِقْتُمْ سَبْقًا بَعِيدًا فَإِنْ أَخَذْتُمْ يَمِينًا وَشِمَالاً، لَقَدْ ضَلَلْتُمْ ضَلاَلاً بَعِيدًا‏.‏

Ҳузайфа айтди: "Эй қорилар жамоаси, тўғри (мустақим) бўлинглар, чунки сиз узоқ масофага (илгари ўтганлардан) ўтиб кетдинглар (ортда қолдинглар). Агар ўнг ва чапга (эгри йўлга) бурилсангиз, албатта узоқ адашув билан адашган бўласиз."

حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ بُرَيْدٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِنَّمَا مَثَلِي وَمَثَلُ مَا بَعَثَنِي اللَّهُ بِهِ كَمَثَلِ رَجُلٍ أَتَى قَوْمًا فَقَالَ يَا قَوْمِ إِنِّي رَأَيْتُ الْجَيْشَ بِعَيْنَىَّ، وَإِنِّي أَنَا النَّذِيرُ الْعُرْيَانُ فَالنَّجَاءَ‏.‏ فَأَطَاعَهُ طَائِفَةٌ مِنْ قَوْمِهِ فَأَدْلَجُوا، فَانْطَلَقُوا عَلَى مَهَلِهِمْ فَنَجَوْا، وَكَذَّبَتْ طَائِفَةٌ مِنْهُمْ فَأَصْبَحُوا مَكَانَهُمْ، فَصَبَّحَهُمُ الْجَيْشُ، فَأَهْلَكَهُمْ وَاجْتَاحَهُمْ، فَذَلِكَ مَثَلُ مَنْ أَطَاعَنِي، فَاتَّبَعَ مَا جِئْتُ بِهِ، وَمَثَلُ مَنْ عَصَانِي وَكَذَّبَ بِمَا جِئْتُ بِهِ مِنَ الْحَقِّ ‏"‏‏.‏

Абу Мусо Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): Деди: "Менинг ва Аллаҳ мени (дин билан) юборган нарсанинг масали — бир қавм олдига келиб: ‹Эй қавм, мен қўшинни ўз кўзим билан кўрдим, мен яланғоч огоҳлантирувчиман (кийимини қўрққанидан ташлаб югуран)ман, нажот топинг!› деган кишига ўхшайдир. Қавмидан бир тўда унга итоат қилиб, кечаси йўлга чиқди, сокин (хотиржам) юриб нажот топди; улардан бир тўда уни ёлғонга чиқарди ва ўз жойида (тонгни) қолди, қўшин уларга тонгда ҳужум қилди, уларни ҳалок қилди ва йўқ қилди. Мана шу — менга итоат қилиб, мен келтирган(ҳақиқат)га эргашган киши ва менга осий бўлиб, мен келтирган ҳақни ёлғонга чиқарган кишининг масалидир."

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاسْتُخْلِفَ أَبُو بَكْرٍ بَعْدَهُ، وَكَفَرَ مَنْ كَفَرَ مِنَ الْعَرَبِ قَالَ عُمَرُ لأَبِي بَكْرٍ كَيْفَ تُقَاتِلُ النَّاسَ، وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَقُولُوا لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ‏.‏ فَمَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ‏.‏ عَصَمَ مِنِّي مَالَهُ وَنَفْسَهُ، إِلاَّ بِحَقِّهِ، وَحِسَابُهُ عَلَى اللَّهِ ‏"‏‏.‏ فَقَالَ وَاللَّهِ لأُقَاتِلَنَّ مَنْ فَرَّقَ بَيْنَ الصَّلاَةِ وَالزَّكَاةِ، فَإِنَّ الزَّكَاةَ حَقُّ الْمَالِ، وَاللَّهِ لَوْ مَنَعُونِي عِقَالاً كَانُوا يُؤَدُّونَهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَقَاتَلْتُهُمْ عَلَى مَنْعِهِ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ فَوَاللَّهِ مَا هُوَ إِلاَّ أَنْ رَأَيْتُ اللَّهَ قَدْ شَرَحَ صَدْرَ أَبِي بَكْرٍ لِلْقِتَالِ فَعَرَفْتُ أَنَّهُ الْحَقُّ‏.‏ قَالَ ابْنُ بُكَيْرٍ وَعَبْدُ اللَّهِ عَنِ اللَّيْثِ عَنَاقًا‏.‏ وَهْوَ أَصَحُّ‏.‏

Абу Ҳурайра айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этиб, ундан кейин Абу Бакр халифа қилинганда ва араблардан кофир бўлган(лар) кофир бўлганида, Умар Абу Бакрга: "Одамлар билан қандай жанг қиласан? Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Мен одамлар билан — то ‹ла илаҳа иллаллаҳ› дейишгунча — жанг қилишга буюрилдим. Ким ‹ла илаҳа иллаллаҳ› деса, молини ва жонини мендан сақлади — унинг ҳақи (вожибот)дан бошқа — ва ҳисоби Аллаҳга› деган-ку" деди. (Абу Бакр): "Валлаҳи, мен намоз билан закотни ажратган киши билан албатта жанг қиламан, чунки закот — молнинг ҳақидир. Валлаҳи, агар улар менга — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га адо этиб турган — бир улоқ(боқасини ҳам) ман қилса, мен уларга уни ман қилгани учун жанг қилар эдим" деди. Умар: "Валлаҳи, бу — Аллаҳ Абу Бакрнинг кўксини жангга очганини кўрганимдан бошқа (нарса) эмас эди, шунда мен буни ҳақ эканини англади" деди.

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاسْتُخْلِفَ أَبُو بَكْرٍ بَعْدَهُ، وَكَفَرَ مَنْ كَفَرَ مِنَ الْعَرَبِ قَالَ عُمَرُ لأَبِي بَكْرٍ كَيْفَ تُقَاتِلُ النَّاسَ، وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَقُولُوا لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ‏.‏ فَمَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ‏.‏ عَصَمَ مِنِّي مَالَهُ وَنَفْسَهُ، إِلاَّ بِحَقِّهِ، وَحِسَابُهُ عَلَى اللَّهِ ‏"‏‏.‏ فَقَالَ وَاللَّهِ لأُقَاتِلَنَّ مَنْ فَرَّقَ بَيْنَ الصَّلاَةِ وَالزَّكَاةِ، فَإِنَّ الزَّكَاةَ حَقُّ الْمَالِ، وَاللَّهِ لَوْ مَنَعُونِي عِقَالاً كَانُوا يُؤَدُّونَهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَقَاتَلْتُهُمْ عَلَى مَنْعِهِ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ فَوَاللَّهِ مَا هُوَ إِلاَّ أَنْ رَأَيْتُ اللَّهَ قَدْ شَرَحَ صَدْرَ أَبِي بَكْرٍ لِلْقِتَالِ فَعَرَفْتُ أَنَّهُ الْحَقُّ‏.‏ قَالَ ابْنُ بُكَيْرٍ وَعَبْدُ اللَّهِ عَنِ اللَّيْثِ عَنَاقًا‏.‏ وَهْوَ أَصَحُّ‏.‏

Абу Ҳурайра айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этиб, ундан кейин Абу Бакр халифа қилинганда ва араблардан кофир бўлган(лар) кофир бўлганида, Умар Абу Бакрга: "Одамлар билан қандай жанг қиласан? Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Мен одамлар билан — то ‹ла илаҳа иллаллаҳ› дейишгунча — жанг қилишга буюрилдим. Ким ‹ла илаҳа иллаллаҳ› деса, молини ва жонини мендан сақлади — унинг ҳақи (вожибот)дан бошқа — ва ҳисоби Аллаҳга› деган-ку" деди. (Абу Бакр): "Валлаҳи, мен намоз билан закотни ажратган киши билан албатта жанг қиламан, чунки закот — молнинг ҳақидир. Валлаҳи, агар улар менга — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га адо этиб турган — бир улоқ(боқасини ҳам) ман қилса, мен уларга уни ман қилгани учун жанг қилар эдим" деди. Умар: "Валлаҳи, бу — Аллаҳ Абу Бакрнинг кўксини жангга очганини кўрганимдан бошқа (нарса) эмас эди, шунда мен буни ҳақ эканини англади" деди.

حَدَّثَنِي إِسْمَاعِيلُ، حَدَّثَنِي ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَدِمَ عُيَيْنَةُ بْنُ حِصْنِ بْنِ حُذَيْفَةَ بْنِ بَدْرٍ فَنَزَلَ عَلَى ابْنِ أَخِيهِ الْحُرِّ بْنِ قَيْسِ بْنِ حِصْنٍ، وَكَانَ مِنَ النَّفَرِ الَّذِينَ يُدْنِيهِمْ عُمَرُ، وَكَانَ الْقُرَّاءُ أَصْحَابَ مَجْلِسِ عُمَرَ وَمُشَاوَرَتِهِ كُهُولاً كَانُوا أَوْ شُبَّانًا فَقَالَ عُيَيْنَةُ لاِبْنِ أَخِيهِ يَا ابْنَ أَخِي هَلْ لَكَ وَجْهٌ عِنْدَ هَذَا الأَمِيرِ فَتَسْتَأْذِنَ لِي عَلَيْهِ قَالَ سَأَسْتَأْذِنُ لَكَ عَلَيْهِ‏.‏ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَاسْتَأْذَنَ لِعُيَيْنَةَ فَلَمَّا دَخَلَ قَالَ يَا ابْنَ الْخَطَّابِ وَاللَّهِ مَا تُعْطِينَا الْجَزْلَ، وَمَا تَحْكُمُ بَيْنَنَا بِالْعَدْلِ‏.‏ فَغَضِبَ عُمَرُ حَتَّى هَمَّ بِأَنْ يَقَعَ بِهِ فَقَالَ الْحُرُّ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِنَّ اللَّهَ تَعَالَى قَالَ لِنَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم ‏{‏خُذِ الْعَفْوَ وَأْمُرْ بِالْعُرْفِ وَأَعْرِضْ عَنِ الْجَاهِلِينَ‏}‏ وَإِنَّ هَذَا مِنَ الْجَاهِلِينَ‏.‏ فَوَاللَّهِ مَا جَاوَزَهَا عُمَرُ حِينَ تَلاَهَا عَلَيْهِ، وَكَانَ وَقَّافًا عِنْدَ كِتَابِ اللَّهِ‏.‏

Абдуллаҳ ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо) айтди: Уяйна ибн Ҳисн ибн Ҳузайфа ибн Бадр келди ва жияни Ҳурр ибн Қайс ибн Ҳисннинг янига тушди — у (Ҳурр) Умар яқин тутадиган кишилар(қорилар)дан эди. Қорилар — кекса ёки ёш бўлса ҳам — Умарнинг мажлиси ва маслаҳати аҳли эдилар. Уяйна жиянига: "Эй жияним, сенинг бу амир наздида юзинг (эътиборинг) борми — мен учун унга (киришга) изн сўраб берсанг?" деди. У: "Мен сен учун унга изн сўраб бераман" деди. Ибн Аббос: У Уяйна учун изн сўради. (Уяйна) киргач: "Эй Ибн ал-Хаттоб, валлаҳи, сен бизга кўп (мол) бермайсан ва бизнинг орамизда адолат билан ҳукм қилмайсан" деди. Умар ғазабланди — ҳатто унга ташланмоқчи бўлди. Ҳурр: "Эй амирул мўминин, албатта Аллаҳ таоло ўз Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Афвни (осон йўлни) ол, маъруфга буюр ва жоҳиллардан юз ўгир» деган; бу (киши) — жоҳиллардандир" деди. Валлаҳи, Умар — уни унга тиловат қилганида — ундан (оятдан) ўтмади (тўхтади), у Аллаҳнинг Китоби олдида (маҳкам) тўхтайдиган киши эди.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ الْمُنْذِرِ، عَنْ أَسْمَاءَ ابْنَةِ أَبِي بَكْرٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّهَا قَالَتْ أَتَيْتُ عَائِشَةَ حِينَ خَسَفَتِ الشَّمْسُ، وَالنَّاسُ قِيَامٌ وَهْىَ قَائِمَةٌ تُصَلِّي فَقُلْتُ مَا لِلنَّاسِ فَأَشَارَتْ بِيَدِهَا نَحْوَ السَّمَاءِ فَقَالَتْ سُبْحَانَ اللَّهِ‏.‏ فَقُلْتُ آيَةٌ‏.‏ قَالَتْ بِرَأْسِهَا أَنْ نَعَمْ‏.‏ فَلَمَّا انْصَرَفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ مَا مِنْ شَىْءٍ لَمْ أَرَهُ إِلاَّ وَقَدْ رَأَيْتُهُ فِي مَقَامِي، حَتَّى الْجَنَّةَ وَالنَّارَ، وَأُوحِيَ إِلَىَّ أَنَّكُمْ تُفْتَنُونَ فِي الْقُبُورِ قَرِيبًا مِنْ فِتْنَةِ الدَّجَّالِ، فَأَمَّا الْمُؤْمِنُ ـ أَوِ الْمُسْلِمُ لاَ أَدْرِي أَىَّ ذَلِكَ قَالَتْ أَسْمَاءُ ـ فَيَقُولُ مُحَمَّدٌ جَاءَنَا بِالْبَيِّنَاتِ فَأَجَبْنَا وَآمَنَّا‏.‏ فَيُقَالُ نَمْ صَالِحًا عَلِمْنَا أَنَّكَ مُوقِنٌ‏.‏ وَأَمَّا الْمُنَافِقُ ـ أَوِ الْمُرْتَابُ لاَ أَدْرِي أَىَّ ذَلِكَ قَالَتْ أَسْمَاءُ ـ فَيَقُولُ لاَ أَدْرِي سَمِعْتُ النَّاسَ يَقُولُونَ شَيْئًا فَقُلْتُهُ ‏"‏‏.‏

Асма бинти Абу Бакр (розияллаҳу анҳумо) айтди: Қуёш тутилганида мен Оишанинг олдига келдим — одамлар (намозда) тик турган эди, у (Оиша) ҳам тик туриб намоз ўқиётган эди. Мен: "Одамларга нима бўлди?" дедим. У қўли билан осмон томонга ишорат қилди ва: "Субҳаналлаҳ" деди. Мен: "(Бу) бир оят (аломат)ми?" дедим. У боши билан: "Ҳа" (деб ишорат) қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (намоздан) қайтгач, Аллаҳга ҳамд ва сано айтди, кейин: "Кўрмаган ҳеч нарса қолмадики, мен уни — мана шу жойимда кўрдим — ҳатто жаннат ва дўзахни (ҳам). Менга ваҳий қилинди — сиз қабрларда — Дажжол фитнасига яқин (бир фитна билан) синаласиз. Мўмин — ёки: мусулмон, Асма қайсибирини айтганини билмайман — эса: ‹Муҳаммад бизга баййиналар (равшан далиллар) билан келди, биз жавоб бердик ва иймон келтирдик› дейди. Унга: ‹Солиҳ (роҳат) ҳолда ухла, биз сенинг (чин) ишончли (мўмин) эканингни билдик› дейилади. Мунофиқ — ёки: шубҳаланувчи, Асма қайсибирини айтганини билмайман — эса: ‹Билмайман, мен одамларни бир нарса дер эди (деб) эшитдим ва мен ҳам (шуни) айтдим› дейди" деди.

حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ دَعُونِي مَا تَرَكْتُكُمْ، إِنَّمَا هَلَكَ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ بِسُؤَالِهِمْ وَاخْتِلاَفِهِمْ عَلَى أَنْبِيَائِهِمْ، فَإِذَا نَهَيْتُكُمْ عَنْ شَىْءٍ فَاجْتَنِبُوهُ، وَإِذَا أَمَرْتُكُمْ بِأَمْرٍ فَأْتُوا مِنْهُ مَا اسْتَطَعْتُمْ ‏"‏‏.‏

Абу Ҳурайра Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): Деди: "Мен сизни тарк этган (гапирмаган) эканман, мени (савол билан) қўйиб қўйинглар (сўраманглар). Сиздан олдингилар фақат кўп савол қилишлари ва Набийларига қарши ихтилоф қилишлари туфайли ҳалок бўлган. Мен сизни бир нарсадан қайтарсам, ундан сақланинглар; мен сизларга бир ишни буюрсам, ундан қодир бўлганингча қилинглар."