حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبَادَةَ، أَخْبَرَنَا يَزِيدُ، حَدَّثَنَا سَلِيمُ بْنُ حَيَّانَ ـ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ـ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مِينَاءَ، حَدَّثَنَا أَوْ، سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ جَاءَتْ مَلاَئِكَةٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ نَائِمٌ فَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّهُ نَائِمٌ. وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّ الْعَيْنَ نَائِمَةٌ وَالْقَلْبَ يَقْظَانُ. فَقَالُوا إِنَّ لِصَاحِبِكُمْ هَذَا مَثَلاً فَاضْرِبُوا لَهُ مَثَلاً. فَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّهُ نَائِمٌ. وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّ الْعَيْنَ نَائِمَةٌ وَالْقَلْبَ يَقْظَانُ. فَقَالُوا مَثَلُهُ كَمَثَلِ رَجُلٍ بَنَى دَارًا، وَجَعَلَ فِيهَا مَأْدُبَةً وَبَعَثَ دَاعِيًا، فَمَنْ أَجَابَ الدَّاعِيَ دَخَلَ الدَّارَ وَأَكَلَ مِنَ الْمَأْدُبَةِ، وَمَنْ لَمْ يُجِبِ الدَّاعِيَ لَمْ يَدْخُلِ الدَّارَ وَلَمْ يَأْكُلْ مِنَ الْمَأْدُبَةِ. فَقَالُوا أَوِّلُوهَا لَهُ يَفْقَهْهَا فَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّهُ نَائِمٌ. وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّ الْعَيْنَ نَائِمَةٌ وَالْقَلْبَ يَقْظَانُ. فَقَالُوا فَالدَّارُ الْجَنَّةُ، وَالدَّاعِي مُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم فَمَنْ أَطَاعَ مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم فَقَدْ أَطَاعَ اللَّهَ، وَمَنْ عَصَى مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم فَقَدْ عَصَى اللَّهَ، وَمُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم فَرْقٌ بَيْنَ النَّاسِ. تَابَعَهُ قُتَيْبَةُ عَنْ لَيْثٍ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ جَابِرٍ، خَرَجَ عَلَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم.
Жобир ибн Абдуллаҳ айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига — у ухлаб ётган ҳолда — малоикалар келди. Улардан баъзилари: "У ухлаб ётибди" деди, баъзилари: "Кўз ухлайди, қалб эса уйғоқ" деди. Улар: "Албатта бу шеригингизга бир масал бор, унга бир масал келтиринглар" дедилар. Баъзилари: "У ухлаб ётибди" деди, баъзилари: "Кўз ухлайди, қалб эса уйғоқ" деди. Улар: "Унинг масали — бир уй қуриб, унда бир зиёфат тайёрлаб, бир чақирувчи (даъватчи) юборган кишига ўхшайди: ким даъватчига жавоб берса, уйга кирди ва зиёфатдан еди; ким даъватчига жавоб бермаса, уйга ҳам кирмади, зиёфатдан ҳам емади" дедилар. Улар: "Буни унга таъбирланг, у англасин" дедилар. Баъзилари: "У ухлаб ётибди" деди, баъзилари: "Кўз ухлайди, қалб эса уйғоқ" деди. Улар: "Уй — жаннат, даъватчи — Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам). Ким Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га итоат қилса, Аллаҳга итоат қилибди; ким Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га осий бўлса, Аллаҳга осий бўлибди. Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — одамлар орасида ажратувчи (ҳақ билан ботилни)дир" дедилар.