حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ، كَثِيرٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، وَأَبِي، هُرَيْرَةَ أَنَّهُمَا سَمِعَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَا يُصِيبُ الْمُؤْمِنَ مِنْ وَصَبٍ وَلاَ نَصَبٍ وَلاَ سَقَمٍ وَلاَ حَزَنٍ حَتَّى الْهَمِّ يُهَمُّهُ إِلاَّ كُفِّرَ بِهِ مِنْ سَيِّئَاتِهِ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилиб, иккови: бизга Абу Усома Валид ибн Касирдан, у Муҳаммад ибн Амр ибн Атодан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Саъийд ва Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, деди: Улар иккови Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитдилар: «Мўминга етадиган ҳар қандай чарчоқ, машаққат, касаллик, ғам-андуҳ — ҳатто уни қийнайдиган ташвиш ҳам — магар у билан унинг гуноҳларидан кечирилмасин.»