حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ، فُضَيْلُ بْنُ حُسَيْنٍ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - يَعْنِي ابْنَ زُرَيْعٍ - حَدَّثَنَا التَّيْمِيُّ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أَبِي بَرْزَةَ الأَسْلَمِيِّ، قَالَ بَيْنَمَا جَارِيَةٌ عَلَى نَاقَةٍ عَلَيْهَا بَعْضُ مَتَاعِ الْقَوْمِ إِذْ بَصُرَتْ بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَتَضَايَقَ بِهِمُ الْجَبَلُ فَقَالَتْ حَلْ اللَّهُمَّ الْعَنْهَا . قَالَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُصَاحِبُنَا نَاقَةٌ عَلَيْهَا لَعْنَةٌ " .
Бизга Абу Комил ал-Жаҳдарий Фузайл ибн Ҳусайн ривоят қилди: Бизга Язид — яъни ибн Зурайъ — ривоят қилди: Бизга ат-Таймий Абу Усмондан, у Абу Барза ал-Асламийдан ривоят қилди. У айтди: Бир чўри қиз устида қавмнинг баъзи юклари бўлган бир туяда (кетаётган) эди. Бирдан у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни кўрди, тоғ уларга (йўлни) торайтириб қўйган эди. Шунда у: «Ҳалв (чу)! Аллаҳим, уни лаънатла» деди. У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Устида лаънат бўлган туя бизга ҳамроҳ бўлмасин» дедилар.