حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبَّادٍ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالاَ حَدَّثَنَا مَرْوَانُ، - يَعْنِيَانِ الْفَزَارِيَّ - عَنْ يَزِيدَ، - وَهُوَ ابْنُ كَيْسَانَ - عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ عَلَى الْمُشْرِكِينَ قَالَ " إِنِّي لَمْ أُبْعَثْ لَعَّانًا وَإِنَّمَا بُعِثْتُ رَحْمَةً " .
Бизга Муҳаммад ибн Аббод ва Ибн Абу Умар ривоят қилиб айтдилар: Бизга Марвон — яъни ал-Фазорийни назарда тутиб — Язиддан — у ибн Кайсон — у Абу Ҳозимдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У айтди: «Ё Расулуллаҳ, мушрикларга (қарши) дуо қилинг» дейилди. У: «Мен кўп лаънатловчи қилиб юборилмадим, балки мен фақат раҳмат қилиб юборилдим» дедилар.