حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رُمْحٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ أَمَرَ رَجُلاً كَانَ يَتَصَدَّقُ بِالنَّبْلِ فِي الْمَسْجِدِ أَنْ لاَ يَمُرَّ بِهَا إِلاَّ وَهُوَ آخِذٌ بِنُصُولِهَا . وَقَالَ ابْنُ رُمْحٍ كَانَ يَصَّدَّقُ بِالنَّبْلِ .
Бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, (ҳ) яна бизга Муҳаммад ибн Румҳ ривоят қилди, бизга Лайс Абу Зубайрдан, у Жобирдан хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам масжидда ўқ садақа қилиб турган бир кишига, ўқларнинг учларидан ушламасдан улар билан ўтмасликка буюрди. Ибн Румҳ: «ўқ садақа қиларди» деди.