حَدَّثَنِي عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالَ عَمْرٌو حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ أَبُو الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَشَارَ إِلَى أَخِيهِ بِحَدِيدَةٍ فَإِنَّ الْمَلاَئِكَةَ تَلْعَنُهُ حَتَّى وَإِنْ كَانَ أَخَاهُ لأَبِيهِ وَأُمِّهِ " .
Менга Амр ан-Ноқид ва Ибн Абу Умар ривоят қилди. Амр: бизга Суфён ибн Уяйна Айюбдан, у Ибн Сийрийндан ривоят қилди, деди: Мен Абу Ҳурайранинг шундай деганини эшитдим: Абул Қосим соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким биродарига темир (қурол) билан ишора қилса, албатта, малоикалар уни лаънатлайдилар, ҳатто у ота-онаси бир биродари бўлса ҳам», деди.