حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - وَاللَّفْظُ لِعُثْمَانَ - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ، عُثْمَانُ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، حَدَّثَنِي الْبَرَاءُ بْنُ عَازِبٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَخَذْتَ مَضْجَعَكَ فَتَوَضَّأْ وُضُوءَكَ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ اضْطَجِعْ عَلَى شِقِّكَ الأَيْمَنِ ثُمَّ قُلِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْلَمْتُ وَجْهِي إِلَيْكَ وَفَوَّضْتُ أَمْرِي إِلَيْكَ وَأَلْجَأْتُ ظَهْرِي إِلَيْكَ رَغْبَةً وَرَهْبَةً إِلَيْكَ لاَ مَلْجَأَ وَلاَ مَنْجَا مِنْكَ إِلاَّ إِلَيْكَ آمَنْتُ بِكِتَابِكَ الَّذِي أَنْزَلْتَ وَبِنَبِيِّكَ الَّذِي أَرْسَلْتَ وَاجْعَلْهُنَّ مِنْ آخِرِ كَلاَمِكَ فَإِنْ مُتَّ مِنْ لَيْلَتِكَ مُتَّ وَأَنْتَ عَلَى الْفِطْرَةِ " . قَالَ فَرَدَّدْتُهُنَّ لأَسْتَذْكِرَهُنَّ فَقُلْتُ آمَنْتُ بِرَسُولِكَ الَّذِي أَرْسَلْتَ قَالَ " قُلْ آمَنْتُ بِنَبِيِّكَ الَّذِي أَرْسَلْتَ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилдилар — матн Усмонга тегишли — Ишоқ: «хабар берди», деди, Усмон эса: «ривоят қилди», деди, бизга Жарир ривоят қилди, у Мансурдан, у Саъд ибн Убайдадан, менга ал-Баро ибн Озиб ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай дедилар: «Ётоғингга ётганингда, намозга таҳорат олганингдек таҳорат ол, сўнг ўнг ёнинг билан ёт, кейин шундай де: Аллаҳим, мен юзимни Сенга таслим қилдим, ишимни Сенга топширдим, орқамни Сенга суядим, Сенга рағбат ва Сендан қўрқув билан. Сендан на паноҳгоҳ ва на қутилиш жойи бор, фақат Сенга (қайтишдан бошқа). Сен нозил қилган Китобингга ва Сен юборган Набийингга иймон келтирдим. Буларни сўнгги сўзинг қил. Агар ўша кечангда ўлсанг, фитрат (тоза дийн) узра ўласан». У айтди: мен уларни ёдлаш учун такрорладим ва: «Сен юборган Расулингга иймон келтирдим», дедим. У зот: «Сен юборган Набийингга иймон келтирдим, де», дедилар.