حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، وَأَبُو دَاوُدَ قَالاَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، قَالَ سَمِعْتُ سَعْدَ بْنَ عُبَيْدَةَ، يُحَدِّثُ عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ رَجُلاً إِذَا أَخَذَ مَضْجَعَهُ مِنَ اللَّيْلِ أَنْ يَقُولَ " اللَّهُمَّ أَسْلَمْتُ نَفْسِي إِلَيْكَ وَوَجَّهْتُ وَجْهِي إِلَيْكَ وَأَلْجَأْتُ ظَهْرِي إِلَيْكَ وَفَوَّضْتُ أَمْرِي إِلَيْكَ رَغْبَةً وَرَهْبَةً إِلَيْكَ لاَ مَلْجَأَ وَلاَ مَنْجَا مِنْكَ إِلاَّ إِلَيْكَ آمَنْتُ بِكِتَابِكَ الَّذِي أَنْزَلْتَ وَبِرَسُولِكَ الَّذِي أَرْسَلْتَ . فَإِنْ مَاتَ مَاتَ عَلَى الْفِطْرَةِ " . وَلَمْ يَذْكُرِ ابْنُ بَشَّارٍ فِي حَدِيثِهِ مِنَ اللَّيْلِ .
Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, (ҳ) яна бизга Ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ва Абу Довуд ривоят қилиб айтдилар: бизга Шуъба ривоят қилди, у Амр ибн Муррадан, у айтди: мен Саъд ибн Убайданинг ал-Баро ибн Озибдан ривоят қилиб айтганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кишига, кечаси ётоғига ётганда шундай дейишни буюрдилар: «Аллаҳим, ўзимни Сенга таслим қилдим, юзимни Сенга қаратдим, орқамни Сенга суядим ва ишимни Сенга топширдим, Сенга рағбат ва Сендан қўрқув билан. Сендан на паноҳгоҳ ва на қутилиш жойи бор, фақат Сенга (қайтишдан бошқа). Сен нозил қилган Китобингга ва Сен юборган Расулингга иймон келтирдим. Агар (шу ҳолда) ўлса, фитрат узра ўлади». Ибн Башшор ўз ҳадисида «кечаси» сўзини келтирмади.