حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ الرَّبِيعِ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَرْعَرَةَ، قَالاَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، سَمِعَ الْبَرَاءَ بْنَ عَازِبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ رَجُلاً. وَحَدَّثَنَا آدَمُ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ الْهَمْدَانِيُّ عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَوْصَى رَجُلاً فَقَالَ " إِذَا أَرَدْتَ مَضْجَعَكَ فَقُلِ اللَّهُمَّ أَسْلَمْتُ نَفْسِي إِلَيْكَ، وَفَوَّضْتُ أَمْرِي إِلَيْكَ، وَوَجَّهْتُ وَجْهِي إِلَيْكَ، وَأَلْجَأْتُ ظَهْرِي إِلَيْكَ، رَغْبَةً وَرَهْبَةً إِلَيْكَ، لاَ مَلْجَأَ وَلاَ مَنْجَا مِنْكَ إِلاَّ إِلَيْكَ، آمَنْتُ بِكِتَابِكَ الَّذِي أَنْزَلْتَ، وَبِنَبِيِّكَ الَّذِي أَرْسَلْتَ. فَإِنْ مُتَّ مُتَّ عَلَى الْفِطْرَةِ ".
Саид ибнур Рабиъ ва Муҳаммад ибн Аръара: Бизга Шуъба, у Абу Ишоқдан: У Баро ибн Озибни эшитди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кишига буюрдилар; ва бизга Одам: Бизга Шуъба: Бизга Абу Ишоқ Ҳамдоний, у Баро ибн Озибдан айтиб берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кишига васият қилиб: «Ётоғингга (ётишни) ирода қилганингда, айт: Аллаҳим, мен нафсимни Сенга таслим қилдим, ишимни Сенга топширдйм, орқамни (суянчимни) Сенга таядим — Сенга рағбат (умид) ва Сендан қўрқув билан; Сендан бошқа (Сеннинг азобингдан) паноҳ ва қутулиш жойи йўқ, фақат Сенга(дир); Сен нозил қилган Китобинга ва Сен юборган Набийинга иймон келтирдйм. Агар (ўша кечаси) ўлсанг, фитрат узра ўласан» дедилар.